Ненад Бадовинац и Драгослав Кос са осталим посетиоцима гроба Архимандрита Гаврила – манастир Лепавина
Владика Загребачко-љубљански Порфирије, одредио је суботу 14.04.2018. као дан служења првог годишњег помена Архимандрита Гаврила (Лепавинског). Након што сам сазнао ову вест, обавест сам поставио на лепавински веб сајт и фејсбук страницу како би духовна деца оца Гаврила која прате интернет портале оца Гаврила, што пре могли да се организују за посету манастиру Лепавини.
На дан годишњег помена оца Гаврила, стигао сам у манастир Лепавину нешто пре 9 сати. Отишао сам до манастирског гробља и на гробу оца Гаврила помолио се за упокојење његове душе. Приметио сам у даљини брата Драгослава, који је дошао до мене. Братски смо се тада загрлили и на тај начин уверили један другога да ћемо, и након очевог упокојења, управо онако како нас је отац Гаврило учио, увек у духу бити заједно. Након Свете Литургије, поред очевог гроба одржан је помен. После молитве, пламен свећа је наставио и даље да гори, у миру, до свог краја. Осећао сам тада како расте семе живота из молитвеног чина који је за упокојење душе мог Духовног оца принела лепавинска духовна заједница.
Након годину дана од када ме је отац Гаврило напустио у овом физичком свету, мој живот испуњавају неке нове животне приче и нова животна искуства. Трудићу се и даље да пишем странице свог блога “Записи и репортаже“. Писаћу и даље о занимљивим животним искуствима и о сусретима са људима који у себи имају бар део духовности која ме све ове године инспирисала код оца Гаврила (Лепавинског).
Са одласком оца Гаврила из овог физичког света, није се појавио осећај његовог нестанка, јер верујем у постојаност духовне нити која ме веже са мојим духовним оцем. Остаје ми да радујућу се у срцу благодарим Господу на великом дару, јер ми је дарујући Духовног оца, приближио одговоре на смисао: вере, духовности, религије и љубави према ближњем, који су, рекао бих, основа за разумевање живота.
Ненад Бадовинац,
Април, 2018.