Икона Казанске Богородице
Посетио сам Петропавловску тврђаву. То је најстари део града. Када сам ушао унутар зидина ове тврђаве, имао сам утисак да је тврђава непробојна. Сазнао сам да заиста нико никада није освојио ову тврђаву. Међутим, историја Петрограда није увек била мирна, а ови чврсти бедеми и немају баш неку заслугу што град никада није био освојен. Наиме, судбина Лењинграда (Санкт Петербурга) између 1941. и 1944, била је испуњена страхотом глади и истребљивања њеног становништва.
Казански Сабор у Петрограду
Петроград је тада имао два и по милиона становника. Цео град био је током Другог светског рата под опсадом Немаца. Опсада тадашњег Лењинграда (Санкт Петербурга) била је један од најкрвавијих опсада у којој је кроз 871 дан, у периоду од скоро две и по године умрло око 1,5 милиона грађана. Хитлеров план и наређење било је да истреби комплетно становништво и да након тога немци уђу у град и минирају га у потпуности како би га сравнили са земљом, као да никада није ни постојао. Међутин, непријатељ никада није успео да освоји Лењинград (Санкт Петербург). У прилог те чињенице не иде заслуга зидинама тврђаве, већ Чудотворној икони Богородице Казанске. Пред само коначно истребљење преосталог становништва и пред коначно уништење града спасење је дошло са Неба. Наиме, митрополит Илија, из Антиохијске Патријаршије спустио се у подземне пештаре где је владала потпуна тишина од спољашњег света, имао је само икону Мајке Божије и кандило. Након три дана молитве и бденија, јавила му се у огњеном стубу Богородица, објавивши му заповест за целу Русију!!!
Заповест је гласила: “У целој Русији морају бити отворене цркве, манастири, духовне академије и богословије. Свештеници морају бити враћени са фронтова и из затвора, треба да почну да служе. Сада се припремају да предају Лењинград (Санкт Петербург), он се не сме предати. Нека изнесу чудотворну икону Богородице Казанске и нека је пронесу у литији око града, и тада непријатељ неће ступити на његову свету земљу. То је изабрани град. Испред Казанске иконе треба служити молебан у Москви; затим она треба да буде у Стаљинграду, који се не сме предати непријатељу. Казанска икона треба да иде са војском до граница Русије. Кад се рат заврши, Митрополит Илија треба да дође у Русију и да исприча о томе како је она била спасена“.
Дугачак ред верника који чекају да целивају Казанску икону
Митрополит Илија пренео је представницима совјетске владе и Руске Цркве заповест коју је добио од Богородице. Стаљин је позвао Митрополита Лењинграда Алексија Симанског и чувара патријаршијског престола Митрополита Сергија Старогородског, и обећао им да ће испунити све што је пренео Митрополит Илија. Из Владимирске саборне цркве изнели су Казанску икону Мајке Божије и обишли са њом Лењинград (Санкт Петербург). Град је чудом био спашен. Опсада Лењинграда (Санкт Петербурга) је престала на дан празновања Свете равноапостолне Нине, просветитељке Грузије. Литија са Чудотворном иконом Казанске Богородице настављено је по свим фронтовима Русије. За време напада на Калининград 1944. године, руски војници се сећају: “Наша војска је већ била потпуно преморена, а Немци су још увек били јаки, наши губици су били огромни. Наједном видимо: дошао је командант фронта, а са њима свештеници са иконом. Свештеници су одслужили молебан и пошли са иконом на линију фронта. Немци су тако страшно пуцали да је то био прави ватрени зид! Али они су спокојно ишли у ватру. И одједном је пуцњава са немачке стране прекинута. Тада је био дат сигнал – и наша војска је почела општи напад са копна и са мора. Догодило се нешто невероватно: хиљаде Немаца је гинуло, а хиљаде њих се предавало! Како су затим сви заробљеници причали: пред сам руски напад – “на небу се појавила Богородица”, коју је видела цела немачка армија, и свима је оружје потпуно отказало послушност – нису могли да испале ниједан метак. Онда је наша војска, пробивши жичане препреке, лако сломила отпор и заузела град који је до тада био неприступачан.”
Кијев је ослобођен 22. октобра, на дан празновања Казанске иконе Мајке Божије. Двадесет хиљада храмова Руске Православне цркве је било отворено у то време. Тада се за спас молила сва Русија. Октобра месеца 1947. године, Стаљин је позвао Митрополита Илију да посети Русију. Бојао се да не испуни и последњи део заповести Богородице, јер се све пре тога збило онако као што је Она и прорекла. По доласку у Москву, приређен му је величанствен дочек. Са собом је донео новчани прилог за ратну сирочад Русије, а одбио је да прими поклоне који су му били припремљени, рекавши да богатство не приличи монасима. После Москве, Митрополит Илија је посетио и Лењинград (Санкт Петербург). Тамо је у Владимирском саборном храму одржана величанствена служба на којој су сви присутни плакали. После говора Митрополита, сви су запевали тропар: “Заступнице усрдна”. Песма се пренела и на трг и околне улице. Десет хиљада људи је певало истинској Спаситељки Русије. Казанска икона Мајке Божије се неизмерно поштује у Русији. Управо овом иконом обично благосиљају младенце пред брак, управо њу постављају изнад дечијих креветића, како би кротки лик Богородице с љубављу гледао на младе хришћане. (Писано уз помоћ извора: гоогле.)
Исред Казанског Сабора
Пред сам повратак из Петрограда за Београд, посетуио сам Казански Сабор у којем се чува Казанска икона спаситељка Петрограда. Када сам кренуо да посетим један од Петроградских музеја, он је био затворен за појединачне посете. Хтео сам тада да посетим други музеј који се налазио у близини. Кренуо сам према њеми и пешачећи проверио на интернету информације о радном времену. Тај други музеј је затворен уторком, а тај дан је био уторак. Није ми се тог дана дало да посетим музеје. Уз све то почела је да пада врло јака киша. Сви пролазници са улица су се склањали од кише ко је где стигао. Ушао сам у неку од уличних радњи заједно са осталим пешацима који су се у том тренутку нашли у близини. Када је киша мало пристала потрчао сам неколико стотина метера до Казанског храма да се склоним од могуће још јаче кише. Ушао сам унутра и остао запрепаштен видевши Казанску икону испред које је било на десетине људи који су чекали у реду да јој се приближе и да је целивају. Стао сам и ја у ред да је целивам. Након што сам касније изишао из Казанског Сабора, свануло је сунце и цео остатак дана било је сунчано и топло. Као да је и тада Санкт Петербург обасјала његова Небеска заштитница – Пресвета Богородица.
Ненад Бадовинац,
Јул, 2018.