У име Оца, Сина и Светога Духа. С љубављу у Христу – Победитеља смрти, са уважењем и са послушношћу испуњавам Твоју племениту жељу, возљубљени брате Ненаде, да као студент теологије оставим коментар на твој путописни филм: “Русија велика тајна – репортажа из Свете и Царске Русије“. Примио сам се папира и пера, али шта да изнесем на овом белом листу, ја који сам празног сокровишта и немам никаквих духовно вредних ствари у свом грешном срцу и у свом нечистом уму. Са особитом пажњом гледао сам твој документарни рад, путописни филм “РУСИЈА- ВЕЛИКА ТАЈНА, репортажа из Свете и Царске Русије”. Твоја репортажа не треба теологију, јер је важно да репортажа испуњава свој циљ. Једино је битно то, да људи разумеју поруку коју им шаљеш. Свети Ава Јустин Ћелијски, у свом раду: “Догматика Православне цркве“, потенцира да је теолог онај који се труди да живи теологију, практично и делатно.
Светитељи које сам видео у репортажи, живели су управо један такав живот – подвижнички и делатни. Теологија проучава веру, свету православну. Веру какву нам је оставио у оквиру свете цркве Своје, наш Створитељ, Спаситељ и Бог – Христос, који је једини Пут, Једина Истина и Једини Живот. Веру, која планине помера, болне лечи, мртве васкрсава. Веру која побеђује свет.
Управо, та вера је надахнуће свих руских светитеља, да се ухвате у коштац са свиме што је зло у овоме свету и на крају, их је показала победницима свег зла, свих грехова и свих страхова овога света (који у злу лежи). Руски духовни великани најозбиљније и најодговорније су ставили у срце своје речи господње: “Будите свети, као што је свет ваш Отац Небески“. Теологија проучава наду у милост, очишћење и правду Божију. Руски светитељи ни једног трена нису посумњали, нису посустали, нити посрнули. Они су до краја ишли путем којим су свесно кренули. Узели су и храбро носили свој крст, све до краја, до мученичке голготе. Распели се на своме крсту и умрли (за овај свет). Њихове душе су васкрсле у радост Господа њиховог, у царство Бога Живога. Њихова земаљска тела, претворила су се у свете мошти које чудотворе, мироточе, благоухају. Теологија проучава љубав. Љубав најчистију, најузвишенију и свету. Љубав жртвену која је љубав Новога Завета Божијег са људима. Управо ову жртвену љубав оставио је нама Онај који је Извор љубави. Онај који је из љубави сатворио свет, из љубави створио човека и из превелике љубави према палом човеку узео људско тело, родио се као човек, живео са људима проповедајући им радосну вест о спасењу палог човека. Радосну вест вечног Царства Божијег. Пострадао је, телом је умро, а душом је сиштао у ад, трећег дана је васкрсао и Адама и Еву са свим осталим праведницима са Собом у рај је повео. Такву љубав нам је оставио наш Спаситељ Христос.
“Нову заповест вам дајем, да љубите, један другога. Нема веће љубави од такве љубави, да живот свој положите за ближње своје. По томе ћу вас препознати, да сте Моји ученици“.
Подвижнички труд и мученичка кончина руских светитеља, на челу са Светом, Царском породицом је најузвишенија теологија. Теологија, пред којом сви остајемо неми, којом смо сви задивљени. Ја мислим да теологија коју срећемо у животној пракси руских светитеља, јесте та велика руска тајна. Тајна сверуска, у којој се умом не може пронићи, нити се речима може исказати. Моја је најискренија жеља, да труд и материјална средства, које си уложио у овој путописној репортажи, уроди у свима нама који смо гледали овај филм, плодове покајајна и нека Теби и свима нама, који смо твоја публика, послужи на спасење душа наших. АМИН.
У Христу Господу нашем, Твој најмањи брат.
Андреј Поп-Антоски,
студент при теолошком факултету Аристотелис у Солуну, Грчка.