Stigao sam pred kapiju Kraljevskog dvora na Dedenju. Pridružio sam se grupi ljudi koja je danas, 29.04. prisustvovala dočeku zemnih ostataka Kraljice Marije. Približio sam se jednom starijem gospodinu kako bih se raspitao za detalje večerašnjeg dočeka. Nije mnogo znao o programu, ali je uspeo da se brzo prebaci na teme aktuelnih političkih dešavanja u zemlji. Pokazao sam mu dozu nezainteresiranosti, ali sam ga ipak saslušao. No, strpljenje mi je popuštalo polako.
Samo što se nisam pozdravio sa njim i otišao, uspeo sam da ga u zajedničkom razgovoru potaknem na temu kraljevske loze Karađorđevića i o samom Kraljevskom dvoru, pred kojim se nalazimo. Ubrzo su se i vrata Dvora otvorila, tako da nam je bilo omogućen kontakt sa velikim kraljevskim kompleksom na Dedinju. Divio sam se njegovoj veličini i lepoti. Moj sagovornik se nadovezao: “da li ti znaš da je upravo Kraljica Marija, čije zemne ostatke očekujemo, donela veliki miraz iz svoje Kraljevske loze bliske nemačkoj, odnosno pruskoj vladarskoj porodici Hoencolern, ali i ruskoj carskoj porodici Romanov i britanskoj – Vindzor”. Počeo sam ga pažljivije slušati, pa je nastavio: “moj deda je bio u kraljevskoj gardi, i ja se time ponosim”. U nastavku razgovora mnogo sam od njega naučio, tako da se naš “slučajni” susret pretvorio u meni važnu lekciju iz koje sam postao svestan važnosti večerašnjeg događaja. Bio je prava riznica znanja od koje sam mnogo naučio, kako o srpskoj kraljevskoj lozi – Karađorđevića, tako i o kraljevskoj lozi – Nemanjića. Zajedno sa svim posetiocima formirali smo red sa svaka strane puta kojim je uskoro prošla povorka sa zemnim ostacima Kraljice Marije. Kada je vozilo prošlo, poklonili smo se, držeći u rukama sveću koja je gorela u čast Njenom Veličanstvu.
Mnogo sam se zahvalio mom “slučajnom” sagovorniku, i dao mu do znanja da mi je puno pomogao, objašnjavajući mi ove važne detalje. Sada još spremnije krećem prema kapelici da bih celivao Njene zemne ostatke. Uz kovčeg sa zemnim ostacima Kraljice Marije, bio je Patrijarh Irinej, Vladika Atanasije i mnogi ostali crkveni velikodostojnici kao i članovi Vlade Srbije, te mnogi novinari, snimatelji. Povorka važnih uzvanika je prilazila kapelici Svetog Andreja Prvozvanog, a narod je ostao vani blokiran od organizatora, kako se ne bi pravila velika gužva. Jedan od obezbeđenja je zabranio ulaz narodu, stojeći tačno ispred mene. Strpljivo čekajući da nas propusti unutra, iskoristio sam trenutak da malo bolje razgledam okolinu. Ovde se nalazi lepo uređen vrt, zgrade su očuvane, ali primećujem veliku dozu praznine i pustoši. Mogu primetiti da se vodi briga o celom kompleksu, ali ne tolika, kolika bi trebala, s obzirom na veliku čast koja se pripisuje Kraljevskoj lozi – Karađorđević. No, i bez prevelike stilske komponente okruženja, doživeo sam od nje mnogo ugodne nesvakodnevnosti.
Kada su propustili manji deo posetioca među kojima sam se i ja našao, požurio sam do kapelice u kojoj se održavao pomen, svi smo dobili sveću za prinos njenoj duši. Među mnogim upečatljivim detaljima, najradije sam primećivao suzne oči jedne starije gospođe. Bila je ona jedna od najbližih, Njenom Kravljskom Veličanstvu – Kraljici Mariji. Mnogi stari ljudi ovde imaju jedno zajedičko, a to je da dele zajedničku duhovnu nit sa Kraljicom Marijom. Mnogo je osećajnosti u njima, ali iznad tuge, kojom su obasjane njihove oči, prepoznaje se i radost, jer je Kraljica Marija napokon došla u svoju otadžbinu.
Mladi su imali problem zbunjenosti, jer isto kao i ja, nisu baš razumeli važnost kompletnog događaja. No, bez obzira na smisao našeg prisustva, svi zajedno smo držali voštanu sveću za vreme pomena, a ja sam se saosećao sa starijom bakom, i potpuno razumeo njenu suzu u oku koja se pojavila iz velike ljubavi prema Kraljici. Kasnije sam saznao da je došla iz Engleske. Teže je hodala, ali uz nju je bio njen verni suprug, koji ju je čvrsto držao i pomagao joj da se lakše kreće. Njene oči neću nikada zaboraviti, toliko je bilo lepote u njima, zbog prisustva značajnom istorijskom događaju – povratku voljene Kraljice Marije u njen Kraljevski dvor u Beogradu.
Pozvani ljudi su otišli na prijem kod Prestolonaslednika Aleksandra i Princeze Katarine, a ja sam zajedno sa narodom imao priliku da celivam krst i kovčeg sa zemnim ostacima Kraljice Marije, koje će neko vreme ostati u kapelici Sv. Andreja Prvozvanog. Prekrstivši se, osetio sam radosno okruženje, nije bilo ovde mesta za tugu.
Napustivši kapelicu, prošetao sam dvorskim kompleksom, kako bih bolje upoznao ovo značajno okruženje. Ispred Dvora, uz Prestolonaslednika Aleksandra i Princeze Katarine okupili su se svi crkveni i vladini uzvanici. Pokušao sam da im se približim i uslikam, ali je u tom trenutku jedan član obezbeđenja prišao do mene, i zamolio me da obrišem upravo snimljene fotografije. No, to me nije sprečilo da iz svih ostalih perspektiva bolje upoznam pojedinosti ovog velikog i dragocenog kraljevskog kompleksa.
Tek sa zalaskom sunca, sam napustio ovo doista, svima nama značajno Kraljevsko imanje, koje je danas uistinu postalo bogatije i uvaženije, jer su ga obogatili dragoceni zemni ostaci Njenog Veličanstva kraljice Marije Karađorđević.
Nenad Badovinac, maj, 2013.