Tekst u izradi… Мала иконица, копија лепавинске Богородице отвара врата на путевима којима путују наша срца. Тај истински Лепавински бисер краси и манастир Светог Наума на Охридском језеру. Угледао сам Је на полици, у средини, између иконица Светог Наума, Свете Петке, Светог Јована Крститеља. Изненадила ме Њена присутност у манастиру Светог Наума који се налази јако далеко од манастира Лепавине, на Охридском језеру у Македонији.
Охридска оаза је најудаљеније место на којем сам се нашао под покровом иконе лепавинске Богомајке. Путујући многим знаним и незнаним пределима нашег поднебља, постао сам сведок да је лепавинска иконица дотакла многа места која је својим присуством претворила у оазу. Њу сам сусретао тамо где сам тражио мистично и харизматично, тамо где сам тражио мир и лепоту. Она ме дочекала на местима која опуштају и хране душу. Схватио сам да је не могуће пронаћи део Света који својом присутношћу није дотакла Чудотворна Лепавинска Икона, јер је пре неколико година доспевши на Интернет, лепавински бисер постао доступан широм Света.
Наредних дана вратио сам се плажи Охридског језера и себе жељног оних ситница које значе живот. На плажи у друштву Охридског сунца и језера душа проналази храну, као излаз из физичког света. Она овде у оази духовности доживљава Свету Гору, као што то раде и посетиоци наше интернет странице. Наиме, овде у присуству интернета из хладовине на Охридској плажи са плаже путујем према “Светогорском наслеђу”, блогу којег отац Гаврило уређује са текстовима о Светој Гори. Уз помоћ савремених Интернет технологија и очевог упорног и неуморног рада на сајту Манастира Лепавине као и на блогу “Светогорско наслеђе”, овде из хладовине Охридске плаже у друштву поветарца на мобилном екрану читам најновије текстове о духовности Свете Горе.
Ненад Бадовинац,
Охрид, 2011.