Гледао сам људе како су Те радосно доживљавали. Њихов поглед у Твоје богомајчине очи био им је сигурно путовање према њиховој спасоносној будућности. Ми недостојни људи, путници смо кроз предивну природу којом господаримо, али зато сањамо недостижну природу рајских вртова због којих желимо бити као покајници и подвижници који су их једини достојни. Тешко је схватити, али ако су рајски вртови делом украшени као богатство Твог загрљаја којим нас овде у лепавинској котлини грлиш, онда смо ми у Лепавинској котлини сведоци делића раја на земљи. Када се дубље занесем Твојим очима осликаним на Твојој Чудотворној Лепавинској икони старој више од пет векова, могу да видим Рај који ми је без Тебе недостижан. У Твојим очима непримећујем тугу, јер у њима нема страдања, у њима нема страха, далеко је туга, у њима нема борбе. Одавно су све битке Твоје очи добиле. Благодарим Благодатном Господу јер није од нас грешних затворио своју Рајску земљу, већ нам је оставио Твоје очи, да се њима дивимо и да кроз њих гледамо Рајска насеља. Кроз Твоје очи видљив је Син Твој. А Тебе Пресвету Богородицу можемо да видимо у пуном сјају и то овде на земљи, јер си оставила свој Небески престо и сишла си у свет, међу нас многоболне да нас вечито тешиш и лечиш својом присутношћу.
Ненад Бадовинац,
2011.година