Иконице са ликом Лепавинске Богородице – Свети Наум на Охриду

Tekst u izradi… Мала иконица, копија лепавинске Богородице отвара врата на путевима којима путују наша срца. Тај истински Лепавински бисер краси и манастир Светог Наума на Охридском језеру. Угледао сам Је на полици, у средини, између иконица Светог Наума, Свете Петке, Светог Јована Крститеља. Изненадила ме Њена присутност у манастиру Светог Наума који се налази јако далеко од манастира Лепавине, на Охридском језеру у Македонији.
Охридска оаза је најудаљеније место на којем сам се нашао под покровом иконе лепавинске Богомајке. Путујући многим знаним и незнаним пределима нашег поднебља, постао сам сведок да је лепавинска иконица дотакла многа места која је својим присуством претворила у оазу. Њу сам сусретао тамо где сам тражио мистично и харизматично, тамо где сам тражио мир и лепоту. Она ме дочекала на местима која опуштају и хране душу. Схватио сам да је не могуће пронаћи део Света који својом присутношћу није дотакла Чудотворна Лепавинска Икона, јер је пре неколико година доспевши на Интернет, лепавински бисер постао доступан широм Света.

На извору Црног Дрима – главног притока Охридског језера

Када сам се вратио са Охрида, размишљао сам о драгоценостима које сам донео од тамо. На те јаке утиске овенчане бистром плавом водом кроз коју поглед до песковитих шара пролази као кроз стакло, дубина језера и Црног Дрима је непрепознатљива због бистрине, дубина као да и не постоји. У тој невидљивој дубини Охридског језера постоји ендемска врста рибе која се зове Плашица. У њеној љусци ствара се Охридски бисер. Управо ти бисери украшавали су невесту на венчању у цркви, којем сам непозван присуствовао дошавши у посету цркви која је некада била посвећена Пресветој Богородици, а данас је посвећена Светом Клименту. Венчање је било украшено прекрасним македонским народним ношњама, тако да је невеста изгледала као право македонско девојче.
Наредних дана вратио сам се плажи Охридског језера и себе жељног оних ситница које значе живот. На плажи у друштву Охридског сунца и језера душа проналази храну, као излаз из физичког света. Она овде у оази духовности доживљава Свету Гору, као што то раде и посетиоци наше интернет странице. Наиме, овде у присуству интернета из хладовине на Охридској плажи са плаже путујем према “Светогорском наслеђу”, блогу којег отац Гаврило уређује са текстовима о Светој Гори. Уз помоћ савремених Интернет технологија и очевог упорног и неуморног рада на сајту Манастира Лепавине као и на блогу “Светогорско наслеђе”, овде из хладовине Охридске плаже у друштву поветарца на мобилном екрану читам најновије текстове о духовности Свете Горе.

У потрази за непознатим …

Вишедневна посета Охридском језеру оставила је иза себе ногромна маштања, већ и духовни развој који се испреплиће са новим познанствима које сам тамо остварио. Напуштајући Охрид, остављам га у друштву истинског Охридског бисера, иконици Лепавинске Богородице, а ми наставаљмо кроз Македонију, према Србији. Ноћ нас је сустигла убрзо на путу, па нам се отвара пут према Врњачкој бањи, где нас је Александра врло радо примила на смештај и угостила у хотелском смештају. Тако је Врњачка бања постала једна од успутних станица, после које смо наставили путем манастира Стубло посвећен Светој Петки и према Манастиру Жичи где сам такође непланирано присуствовао венчању подсећајући се на бисере са невестине охридске венчанице. Ово је за крај доиста овенчало наше путовање и одмор на Охридском језеру.
Ненад Бадовинац,
Охрид, 2011.
Поделите са пријатељима...