Manastir Grgeteg
Vozeći se od zapada prema istoku Fruške Gore, po njenoj kralježnici rasprostirao mi se pogled na kompletnu Srpsku Svetu Goru. Te Nedelje je Gora bila ispunjena vikend turistima, koji ovde pronalaze idilične travnjake i šumarke kao spas od gradskog sivila.
Istočnom delu Gore prizvao nas je Manastir Grgeteg. Ženski manastir čije je sestrinstvo najbrojnije od svih Fruškogorskih manastira. Pored kapije manastira dočekala nas je Presveta Bogorodica sa svojim omoforom, kao pokrovom, a par metara dalje, na moje prijatno iznenađenje, u crkvi me dočekao susret sa omiljenom Bogorodičinom ikonom, Trojeručicom, kopijom, koja svojom veličinom dočarava originalnu Hilandarsku Trojeručicu. Pokazala se ovde Njena želja da Svojom prisutnošću poistoveti Hilandar sa Grgetegom, a Svetu Goru Atos sa Fruškom Gorom. Bogorodica Trojeručica je Igumanija u Manastiru Grgeteg, kao što je Ona Igumanija i Manastira Hilandar.
Nakon posete hramu i susreta sa veličanstvenom ikonom, bili smo uvaženi manastirski gosti, a Mati Arsenija bilaje je naš uvaženi domaćin. Upoznavši nas sa manastirskom lepotom, mati je odabrala rutu upoznavanja koja nas je vodila prvo do kapelice u konaku posvećene rođenju Presvete Bogorodice. Dugi barokni hodnici, ukrašeni ikonama Bogorodice sa leve i sa naše desne strane dovode nas u trpezariju. Bila je to gostinska prostorija koja je odisala dobrodošlicom. U njoj se nalaze šoljice za kafu, koje se vesele svojim gostima. Nakon kraćeg razgovora sa mati Arsenijom uverio sam se da ovaj manastir posećuje mnoštvo vernika, koji nemaju priliku videti unutrašnje žive organe manastira Gregeteg na način na koji sam ih ja danas video i doživeo. Mati Arsenija nije htela da se zaustavi, a mi nismo hteli da odustanemo, prateći njen korak nas dovodi, u veliku biblioteku u kojoj sam se oduševljeno zagledao u desetljećima stari enterijer. Fotografija svih hodnika ukrašenih sa desetinama Bogorodičinih ikona prikazuju Igumaniju u svetlu Carice ovog manastira. Ovde u biblioteci samo na jednoj ikoni bilo je nekoliko desetina malih, čudotovrnih, poznatih i nepoznatih ikonica Igumanije koja hrani ovo mesto dahom sigunosti i mirom.
Ovde nakon udisaja vazduha koji miriše poput procvetale duhovnosti, mi obični vernici dobili smo priliku da spoznamo snagu nematerijalnog sveta. Preda mnom se dogodilo još jedno nematerijalno čudo prirode, bilo je to manastirsko groblje se kapelicom. Manastirsko groblje po sebi ima karakter nematerijalne prirode, na kojem me iznenadio grob Arhimandrita Amfilohija, njega sam znao još iz detinjstva, jer je nekoliko godina bio sabrat Manastira Lepavine. Godinama ga nisam video i onda iznenada saznajem da se upokojio. Sada nailazim na njegov grob uz upaljeno kandilo koje ispred svakog groba na ovom groblju prinosi na dan praznika nematerijalnu svetlost kao signal zagrobnog života.
grob Arhimandrita Amfilohija
Odlučno smo zastali ispred kapelice Svetog Serafima Sarovskog. Ušavši u nju, pronašao sam stolicu, seo na nju, zagledao se u strop, ikonostas, centralnu ikonu i tada podelio sa Velikim Bogom svoju misao. Misao koja opisuje dašak nevidljivog sveta iza čijih granica sam zavirio prilikom upoznavanja lepota koje nudi Manastir Grgeteg. Napuštajući kapelicu, ne napuštam i duhovnu nit koju sam tada doživeo, jer na moju sreću, usadilo se u mene ovo bogato duhovno iskustvo.
Odbili smo poziv na večeru od nastojatelja Manastira Grgetega, Arhimandrita Dositeja, jer su nas čekali na drugom mestu naši dragi saradnici sa duhovnih pustolovina. Sa pozivom na večeru ili bez poziva, o.Dositej i Mati Arsenija pokazali su se veliki gostoprimci sa izuzetnim smislom predstavljanja duhovne zrelosti ovog rajskog, Manastira Grgetega.
Igumanija Manastira Grgeteg – Bogorodica Trojeručica
Našu popodnevnu posetu Manastiru Grgeteg, završili smo nakon večernje molitve, celivanjem Svete Igumanije i Njene čiste i blage Treće Ruke.
Nenad Badovinac,
Maj, 2012.