Божије око
Свака звезда украшава ноћно небо. Различитим интензитетом и различитом бојом представља украсе на нашем небу. Те тачкице су нечије сунце које поседује лепезу својих планета. Идентично као што наше Сунце представља својом светлошћу и топлотом украс нашој Земљи. Удаљеност међу звездама мери се милионима светлосних година. Оно што ми видимо када погледамо према небу, представља оно што се одиграло у космосу пре много времена. Њихова садашњост ће до земље доћи тек након много хиљада година. Нашем уму су недокучива та огромна пространства. Немерљиве су безбројне стварности у свемиру. У том пространству Земља је само један невидљиви атом, а мој овоземаљски живот скоро да је нестваран и ништаван.
Није могуће појмити васионска пространства, тако да не могу појмити ни њезиног Творца, који је стварност створио из љубави према вама и мени. Знајући за ову истину, постајем снажнији у својој слабости, постајем свеснији љубави из које сам створен. То ми даје за право да верујем да ме Бог понекад погледа. Гледајући звезде на небу све се више надам и верујем да ће Он примити моју молитву која је трајала свега неколико секунди, али која је ка Њему отишла директно из мог срца. Недостојан сам се удостојио, да из мог срца упутим молитву ка Једином Творцу. Та молитва је била кратка, али срдачна, успешна и довољно снажна да разбије све предрасуде о потреби молитве.
Било је то кратко молитвено искуство. После овог чуда тешко сам могао поновити молитву намењену свом Небеском оцу, Врата мог срца су се поново затворила челичним хладним мислима, али чак и данас могу да се грејем топлином те кратке молитве. Верујем да ме Он никада неби напустио, да је увек уз мене и уз вас, без обзира на сићушност и безвредност молитве које Му упућујемо.
Ненад Бадовинац,
новембар, 2012.