Ермитаж, Петроград
Русијом, земљом која због своје ширине обухвата увек дан, на бар једном делу своje огромнe територијe, у свом северозападном делу грли и један мали залив, Фински залив. Петроград у том заливу, као царски град једино је живо обележје Царске породице Романових. Најупечатљивији, и по много чему, најзначајнији део налази се у самом средишту града, у зимском дворцу – Ермитаж, који својом површином надмашује светске музеје оваквог типа. Посетом Ермитажу, улазим у једно од најраскошнијих светких музеја. Улазим на посед царске породице. Задивљен пространством у које сам ушао, све остало из мог ума је изашло. Време и место за мене није имало границе. Временски сам се ускладио са царском породицом која је овде боравила, стварала и радила, управљала својим великим царством. Препустио сам се уметности прошлих времена. Живео сам уметност осликану на зидовима, уметност градитељства, архитектуре. Био сам довољно близу породици Романових, тако да сам у том тренутку целу Русију доживео као Божију царевину на земљи.
Сумњичав према себи, нисам имао снаге да контролишем своје емоције. Ослабљен лепотoм која ме кроз живот окружује, често јој се препуштам. Као и тада у Ермитажу. Лепоти ентеријера допустио сам да утиче на мој ум, сматрајући да једино она има снагу да овај град и државу врати својим царским коренима. Свако ко дође овде и послуша своје емоције и допусти лепоти овог места да га понесе стазама прошлих времена, имаће прилику доживети царску Русију као данашњу реалност. Међутим, Русија која живи у Ермитажу као да се чува за будуће векове, за наше векове. Нама је потребан спас и излаз из црно-белих нијанси туге и очаја које харају светом, остављајући пустош у људским емоцијама. Дотакао сам готово све просторије овог дворца. Видео предмете, њихову сврху и њихов једини циљ, а то је да краси наш свет. Украшена лепота која се овде налази, има циљ да потајно, тихо, снагом царске породице која је овде живела, изолује својим бојама нијансе туге и очаја које данас нападају човека. Наследство породице Романових, управо је емоција која је уграђена у оставштину за потребе будућих поколења, за нас. Зато је на нама да више пажње посветимо нашим прецима, њиховој храбрости и вољи да нам оставе знање, лепоту и мудрост. С обзиром да смо слаби духом, те због тога нисмо у могућности да стварамо, можемо да живимо на терет наших предака који су се побринули за нас. Као да су знали да ћемо остати неспособни очувати цивилизацију. Они су стварали и тако себи градили дом на небесима, а нама оставштину. У њиховим срцима планирано је и њихово и наше спасење.
Овде је све украшено са узвишеним укусом. Свака од 1057., соба колико их има у овом комплеску музеја, чува делић узвишеног укуса. Ту се налази и црква Зимског дворца посвећена Вазнесењу Господа Исуса Христа у којој се царска породице молила за царевину, народ и своју породицу. Они су добро знали да за јаку царевину је потребна јака породица. Јака породицаљ очуваће снажну благословену царевину. Данашња, невероватно богата колекција Ермитажа, прикупљана током два века, броји преко три милиона уметнички изузетно вредних експоната. Овде се чува и гробница Александра Невског, светог кнеза и заштитника Петрограда која је направљена од сребра са Бајкалског језера. Одлазим из овог дворца, музеја, резиденције Романових, размишљајући о њиховом уму које није познавало границе креативности.Срце данашњег ослабљеног човека више није у могућности да препозна љубав својих предака који су нам све ово оставили на дар. Не само Русима, већ свим народима који препознају свету царску породицу која се осликава у лепотама овог величанственог музеја и дворца.
Ненад Бадовинац,
Септембар, 2015.