Лавра Светог Александра Невског у Петрограду
Овогодишњу посету Петрограду започео сам посетом капели у којој се налази гроб Свете Ксеније Петроградске, а затим и Капеле Свете Катарине у Петропавловској тврђави у којој се налази гробница Светог Цара Николаја II Романова, његове породице и послуге. Прво сам хтео да се поклоним светима, а онда граду и његовом чудесном духу. У том смислу упутио сам се метро-ом од центра града у лавру Светог Александра Невског. Истовремено како сам дошао да посетим лавру и да се поклоним моштима великог Кнеза Александра, почела су звонити звона на храму пре почетка вечерње службе. Величанственост ове лавре није само у њеној величини, већ и у светињи која се у њој налази, а то су Свете мошти, Светог Александра Невског.
Овај светац живео је у 13. веку, у периоду када је Русија била под Татарима. Унук Ђингис Кана оснивача Монголског царства био је Бату Кан и он је као војсковођа наследио Кијевску Русију у којој је живео велики Кнез Александар (Невски). На позив Бату Кана, кнез Александар није хтео да одбије долазак, јер је знао да би на такву одлуку испаштао недужни руски народ над којим би се Монголска војска по наређењу Кана иживљавала. Са друге стране, био је сигуран да одлазак Бату Кану у посету, значи одлазак у смрт. Кнез Александар се упутио и по доласку Бату Кану, одмах су га одвели код жреца да се поклони њиховим боговима и идолима. Кнез није хтео да им се поклони, него је рекао: “Ја сам Хришћанин и не приличи ми да се клањам идолима”. Бату Кан га је позвао код себе и чим га је видео приметио је његову достојанственост. Кнез Александар му се обратио речима: “Царе, клањам ти се, јер те Бог удостоји великог царства, али идолима се нећу клањати. Ја сам слуга једнога Бога, Њега поштујем и Њему се клањам”. Бату Кан каже присутнима: “Овоме кнезу нема равног међу кнезовима“. (Хитров, “Св. благоверни кнез Александар Невски”).
Знајући житије кнеза Александра ушао сам у храм да се поклоним овом великом кнезу који због свог богоугодног живота превазалази место и време. У Београду постоји храм посвећен овом кнезу Александру у који често одлазим на Свете Литургије. Поклонио сам се се његовим Светим моштима и целивао кивот. Његова лавра налази се у најлепшем делу града, на крају највећег и најпознатијег булевара у Санкт Петербургу, Невског Проспекта. Одавде као да се по целом граду излива благодат слична оној коју је имао први човек, који је живео ван греха. Први човек који је створен по Божијем лику, имао је снажну и блиску везу са Богом и због тога је уживао потпуну срећу. Бог који је створио Адама, дао му је много својих особина, од којих је најважнија – вечност. После пада у грех, Адамова се природа променила, његове мисли и жеље од тада постале су хаотичне. Он и његова душа искусиле су сиромаштво. На крају он је умро. Међутим, ми смо створени за живот на овој земљи, а не за смрт. Уз жељу за животом, сваки човек инстинктивно тежи за срећом. Важно је разумети да је у овом привременом животу немогуће наћи потпуну срећу; она долази од Бога и не може се доживети без Њега. Само Он, који је извор свега доброг, може задовољити нашу жељу за срећом. Материјалне ствари нас не могу потпуно задовољити. Заиста, из искуства знам да нас оне могу усрећити само на кратко, затим постајемо засићени њима и желимо нешто ново.
Аутор на мосту који се налази испред лавре Св. Александра Невског
Седећи на клупи у храму, у великој Лаври Кнеза Александра, размишљао сам о нематеријалној срећи коју свако од нас тражи. Заиста је досадно задовољити се краткотрајном срећом. Од саме помисли на срећу која је краткотрајна већ се јежим, јер при тренутку радости, подсвесно знам да је то привремено. При мојој посети Лаври Светог Кнеза Александра, осетио сам је, себично сам наставио да је држим поред себе, не пуштајући срећу. Благодат лавре Светог Александра Невског делим са својим ближњима, уз сећање на житије Великог Кнеза Александра који је своју срећу делио са својим народом. Наследници древне Русије, долазе свакодневно у великом броју на његов гроб да му на томе захвале и да се поклоне његовим Светим моштима.
Ненад Бадовинац,
Јул, 2018.