Патријарх Српски Иринеј и архимандрит Гаврило након Свете Литургије у Саборној цркви, 2010. године
Мом духовном оцу Гаврилу Лепавинском била је указана част да извуче коверат са именом 45. Патријарха српског, јер је Црква препознала његову нарочиту преданост вери православној, свештеномонашком чину и мисионарењу. Та вест потврдила ми је, да је мој духовни отац, један од најпоштованијих духовника у Српској Православној Цркви. Поверење које му је на тај начин указано потврда је његовог великог монашког и духовничког искуства које се одувек цени у Српској Православној Цркви, али и, уопште, у православном свету.
Непосредно након избора новог патријарха, Епископ Бачки Иринеј је образложио зашто је управо архимандриту Гаврилу, настојатељу манастира Лепавине, била указана част да извуче коверат са именом 45. Патријарха српског: “Позван је био из манастира Лепавине код Загреба у Епархији загребачко–љубљанској високопреподобни архимандрит, отац Гаврило, који је угледан наш манастирски старешина и добар монах, омиљен, познат у народу. Од ране младости је у манастиру, човек молитвеног живота, духовно веома зрео, човек који је у својој раној младости провео низ година у непосредној близини блаженопочившег патријарха Павла, јер је био сабрат манастира Дечана, и ја га се сећам веома добро из тих времена, јер сам и ја тада био често у Дечанима, а такође једно време био сабрат манастира Дечана. Он је, затим, провео опет један дужи низ година у манастиру Хиландару на Светој Гори, где је коначно стекао тај молитвени дух и ту способност да својим саветима народу у његовим тегобама и потребама буде увек при руци”.
Свето јеванђеље на којем су биле коверте са именима кандидата у ужем избору за Патријарха
Архимандрит Гаврило је према правилима избора апостолским жребом извукао једну од три запечаћене коверте са именима кандидата који су добили натполовичну већину гласова српских архијереја, учесника Изборног сабора. Тако је отац Гаврило Лепавински, мој духовни отац, уз још само двојицу калуђера у историји СПЦ, имао част да извуче коверат са именом Патријарха Српског. Следећег дана, 23. јануара 2010. године присустовао сам Светој Литургији после које је био устоличен Његова Светост Патријарх српски Иринеј.
Од тада, па кроз сву историју Српске Православне Цркве, протезаће се нераскидива нит између трона Патријарха Српског и мог духовног оца, архимандрита Гаврила Лепавинског, који је, са благословом Пресвете Богородице Лепавинске и уз усрдне молитве Светом Симеону и Светом Сави, измолио од Духа Светога да руку његову поведе према владици Иринеју, и да га постави за 45. патријарха Српске Православне Цркве. 22.јануара, 2010.
Данас, 20. новембра, 2020. након пуних десет година служења на Патријаршијском трону, уснуо је наш Свјетјејши владика, Патријарх спрски Иринеј. Моја лична успомена на светог Патријарха Иринеја никада неће избледети, јер ме Патријарх Иринеј удостојио свог великог благослова и благословио је издање моје прве књиге “Сусрети са Светим местима”. Нека новопредстављеном Патријарху Иринеју буде вечни помен и нека му Господ подари најлепше Јеванђелске просторије. Амин.
Ненад Бадовинац,
Новембар, 2020.