Pešačkom stazom kroz selo
Koordinati navigacionog sistema „Zapisa i reportaža“ i dalje projiciraju na Srbiju. Smanjuje se neposećena površina koja bi ostala skrivena od „Zapisa i Reportaža“. Na red je došla bačka multinacionalnost i religiozna raznovrsnost. Nedaleko od Bača nalazi se selo Selenča koje svojom nacionalnom opredeljenošću pripada Slovacima, a veroispovešću rimokatolicima i protestantima. Selo je malo, ali ima odličan smeštajni kapacitet.
Ušavši u centar sela, nisam bio siguran gde sam došao pa sam prolaznike pitao da me usmere prema Sneleči. Uz njihov osmeh dobio sam potvrdu da sam stigao na pravo mesto. Parkirao sam auto i smestio se u hotelsku sobu. Pod prvim dojmom ovo selo mi se čini zatvorenim, ali to sam moram sam istražiti i zaključiti. Uzevši fotoaparat krenuo sam u istraživanje. Šetajuči pešačkom stazom nailazim na seoske trgovine i uslužne radnje. Ispred svake od njih dočekali su me domaćini. Svi su očekivali razgovor. U njihovim očima bio sam novi stanovnik sela. U tim usputnim razgovorima saznao sam da se selo deli na dva jednaka dela. Jedan pripada rimokatolicima, a drugi protestantima. Interesantni su bili baka i deka na koje sam naišao dok su okopavali svoje divno cveće ispred kuće. Brzo smo stupili u razgovor, pozvali su me da vidim njihovu rimokatoličku crkvu u selu, za koju kažu da je uvek otvorena i da je lepša od druge crkve u selu koja pripada protestantima. Odmah su me hteli i oženiti u svom delu sela sa devojkom iz komšiluka. Shvativši da je „vrag odneo šalu“, krenuo sam dalje u istraživanje.
Carinik na graničnom prelazu
Ubrzo sam naišao na čoveka ispred trgovine koji je podigao metlu. Podignuta metla izgledala je kao da je ispred mene carinik koji čuva granicu između rimokatoličkog i protestantskog dela. „Carinski službenik“ me pitao da li sam od ovih ili od onih. Nagoveštavajući da su „ovo“ – katolici, a „ono“ – protestanti. Sporazumeli smo se nekako, tako da je metlu čovek sklonio i digao „rampu“ za moj slobodan prolaz.
Stigavši u protestantski deo, pronašao sam etno trgovinu sa seoskim umetninama i kulturnim znamenjem svoga sela, ali i Bačke regije. Ovde su me ponudili sokom, znajući da sam gost u njihovom selu. U njihovom društvu saznao sam da je protestantska crkva veća i lepša od rimokatoličke, ali da je obično zatvorena za javnost. Kasnije večernje šetnje udaljenijim ulicama pokazale su postojanje vrlo raširene mreže sporednih ulica. Zaključujem da je ovo selo veliko u svim pogledima. Prespavao sam noć, ujutro me čekao obilan seoski doručak sa domaćim pečenim hlebom, kojeg kao kolač krase mirisi domaćeg bačkog kvasca. Po modelu ovog selu i životu njegovog stanoništva mogao bi se snimiti film sa dve glavne uloge, svaka sa svojom žudnjom za prestižom u selu. Na sreću, njihov prestiž se očituje u poljoprivrednim proizvodima i kvaliteti uređenosti cvetnih bašta ispred kuća, kojima domaćini žele privući turiste.
Hotel sa 4* u selu Selenča – Bačka regija
Pozdravio sam ih mahajući iz auta, pun ugodnih utisaka. Upoređujući celu regiju sa mediteranom, jer me svojom vegetacijom u jednom trenutku podsetio na mediteran. Da li su moja čula premorena ili ovde postoji duh Panonskog mora, ostaje da zaključim dok ponovo posetim ovaj prelepi kraj.
Nenad Badovinac, Juni, 2o12.