Из Минска, из Манастира Свете мученице Јелисавете, кренули смо ноћу, тако да смо после целоноћне вожње следећег јутра стигли у град Почајев, у Свето-успенску Почајевску лавру. У манастиру је било на стотине поклоника који су дошли да се поклоне светињама Божијим на овом светом месту. Упоредио бих њихово поклоничко путовање са трудом рудара који копају руду, трагајући за златом. Злато је оно што има велику вредност у овом свету, чињеница је да је онај ко нађе и има злато – богат човек. Злато чини човека богатим на овој земљи. Али, осим земаљског злата, постоји и оно небеско, духовно злато. Хришћани покушавају да пронађу то духовно злато које ће их, по Христовим речима, учинити богатима у вечности. Земаљско злато је пролазно као што је пролазно све што је на овој земљи, а небеско, духовно злато је непролазно и онај ко се њиме обогати још овде на земљи, у овоземаљском животу, он остаје богаташ у векове. Осим духовног богатства – човек на Светим местима често тражи телесно и духовно здравље. Постоје душевне и телесне болести које савремена медицина не може да излечи, тако болесним људима преостаје да излечење траже од Бога. Многе такве људе сам срео овде у Почајевској лаври. Недалеко од конака у коме смо одсели налази се манастирска капела у коју из свих крајева Русије долазе људи који страдају од ђавоиманости, да им се читају молитве за исцељење. Нисам улазио у ту капелу, јер нас је вођа групе упозорио да не идемо тамо, јер то може бити опасно за оне који још нису учвршћени у вери. Сећам се да ми је отац Гаврило причао како је један човек дошао у манастир Лепавину да му се читају молитве за исцељење од демонског дејства. Отац Гаврило му је читао молитве и човек се излечио, али је демон, изишавши из овог човека, по Божијем допуштењу, ушао у једног другог човека који се у том тренутку нашао у храму.
Почајевски Успенски сабор – саборна манастирска црква је још један у низу бисера архитектуре православних храмова у Русији. Чим сам ушао у њега одмах сам заборавио сваку причу о демонским поседнутостима и приступио чудотворним иконама. У физичком свету смрт влада – свако ко се роди мора и да умре. Гледано из перспективе духовнога света, смрт нема последњу реч, она постоји, али само представља пролаз у један другачији, нама још увек непознат свет. Кроз та врата пролазе сви, и верујући и неверујући, и безбожници и грешници. Са друге стране тих тајанствених врата, по предању Православне Цркве, наћи ће се сви људи, а највише ће се обрадовати подвижници Божији, јер ће наследити Царство Божије као највреднију награду за њихов богоугодан живот на земљи. То је оно најважније богатство за којим трагају Хришћани. На свом путовању по Светој Русији посетио сам многа Света места на којима сам се уверио да је Русија итекако богата нематеријалним, духовним богатством. Тако је и мене Света Русија обогатила предивним искуством додира Неба и вечног живота. (Инсерт из путописа о Светој и Царској Русији)
Ненад Бадовинац,
Јун, 2018.