>
crkva Svetog apostola i evanđeliste Marka sagrađene 1745. godine u baroknom stilu.
Obnovljena 1844. godine
Na praznik Svetog Marka, u jednom malom selu u zapadnoj Slavoniji slavila se slava hrama. Velika Barna, malo selo, koje ima veliku crkvu posvećenu Svetom Marku. Crkva Svetog apostola i evanđeliste Marka je sagrađena 1745. godine, u baroknom stilu, a 1844. je bila obnovljena. U II. svetskom ratu, i u drugim ratovima, svi su je obletali, pa bombardovali, pljačkali, rušili i palili. Sada kada u njoj više ne stanuju ni novac ni zlato, niti bogato ukrašeni ikonostasi, ljudi se više ne obaziru na nju. Otišli su u neke druge crkve.
Došao sam na hramovnu slavu, i ukazala mi se prilika da dodirnem temelje crkve i da vidim od čega su napravljeni. Po mojoj proceni, crkva više nije u stanju da preživi nove ratove. Temelji popuštaju, fasada sa zvonika je sasvim otpala. Naroda nema da joj pomogne. Sama po sebi, ta crkva više nema snage ni da prizove ljude u pomoć. Oni će joj se vratiti kad im zatrebaju, umesto novca i zlata, mir i tišina. Samo, da ne bude kasno, da se u međuvremenu ne sruši.
Mitropolit Jovan
Ovo mesto je pravi izvor mira i tišine. Čak se i po vetrovitom danu ne čuju vetrovi između krošnji borova u crkvenom dvorištu. Na nekim drugim područjima mogli smo kriviti nekog drugog da nam je rušio crkve, ali ako se ova crkva sruši, niko nam neće biti kriv do nas samih.
Postoji li način da je spasemo?
Osim debelih temelja i hladnih zidova hrama, ovde me je dočekao gostoprimljivi otac Aleksandar, koji je priredio lep doček Njegovom Visokopreosveštenstvu Mitropolitu zagrebačko-ljubljanskom G. Jovanu, koji je došao sa sveštenstvom da bi odslužio Arhijerejsku liturgiju. Sve je bilo spremno za početak službe, osim naroda. Naroda nije bilo u crkvi, ali ne samo u crkvi nego ni u selu, ni oko sela, pa ni po šumama. U nekoliko zadnjih ratova narod nije uspeo da sačuva svoje temelje kao ova crkva, tako da ga je vetar otpuhao.
Otac Aleksandar priča kako ovde retko koga ima na liturgiji, ali da on, u prisustvu supruge i kćerkice, svake nedelje odsluži liturgiju, i bez naroda. Sudeći po revnosti oca Aleksandra, verujem da će uskoro početi da dolaze reke ljudi, pogotovo onih koji traže mir i tišinu. Koji, da bi preživeli, žele da udišu tišinu, a hrane se mirom.
Posle Svete Liturgije i pomena svetitelju na osvećenju slavskog kolača, svih nas deset vernika sa sveštenstvom bili smo pozvani za trpezu. Niko se nije smeo udaljiti, a da nije došao u trpezariju. Svi smo seli, osim oca Aleksandra, koji je celo vreme stajao pored Mitropolita da bi mu služio. Kada je nešto zatrebalo Mitropolitu, on kao pravi domaćin odmah posluži i ugosti. Vrlo redak, ali i vrlo snažan način pokazivanja poštovanja i ljubavi prema svome vladiki.
ikonica Presvete Bogorodice Lepavinske
Upoznao sam tom prilikom jednog brata u Hristu koji živi u obližnjem selu. Iskoristio sam priliku da ga informišem o emitovanju Radio Blagovesti te o sajtu Manastira Lepavine i facebook stranici o. Gavrila. Rekao je da će svakako poslušati Radio Blagovesti. Nadam se da će poželeti i da poseti manastir Lepavinu i pokloni se čudotvornoj ikoni Presvete Bogorodice Lepavinske.
Kad sam ušao u crkvu, začudio sam se što nigde ne vidim ikonu Bogorodice Lepavinske. Do sada, gde god sam došao, Ona me je dočekala. No slikajući unutrašnjost ove svetinje, približio sam se pevnici i onda među knjigama primetio malo kandilo, a sa svake strane – po jedna ikonica Presvete Bogorodice Lepavinske.
Tako sam saznao odgovor na moje pitanje: postoji li način da spasemo ovu crkvu. Ne, ne možemo mi da spasemo crkvu, nismo do sada pokazali da to možemo, zato je tu Presveta, Ona će je spasiti svojim molitvama Gospodu, Koji sve ovo može ponovo podići na noge, i ovu crkvu i narod i sve pravoslavne, i da obnovi sve uništeno. Jedino Gospod svojom milošću može da iščupa klice razdora koje rastu u nama. Klice se brzo razmnožavaju, zato, Gospode, iščupaj iz nas te tamne korene koji rastu u nama. I u meni se ta klica nezaustavljivo širi i nagriza me, gledam je svakodnevno, sada već i razgovaram sa njom. Zato Tebe, Gospode milostivi, molim, svim srcem svojim, iščupaj je izmene, da mogu nastaviti dalje da hodam. Ako je Ti ne izvadiš iz mene, ostaje mi samo da gledam kako korov uništava sve ono što si Ti, jedini Bog moj, stvorio u meni grešnom.
ispred crkva Svetog apostola i evanđeliste Marka sagrađene 1745. godine u baroknom stilu.
Obnovljena 1844. godine
Trebalo je da se krene polako, put nije bio kratak, kroz celu Slavoniju do granice sa Srbijom i onda za Beograd. Pre puta iz Beograda za Hrvatsku, dobio sam blagoslov od Njegove Svetosti Patrijarha Irineja, koji je toga dana služio u manastiru Vavedenje. Sada, pre povratka u Beograd, put me je naveo do crkve Svetog Marka, gde sam imao priliku da dobijem blagoslov od Mitropolita Jovana.
Zahvalan sam ocu Aleksandru, koji nam je pokazao svoje gostoprimstvo. Iz Velike Barne sam otišao u nadi da ću uskoro opet doći, u mir i tišinu.
Nenad Badovinac
maj, 2010.
Поделите са пријатељима...