Драгослав и Ненад уз рибу на кајмаку
Прошле недеље путовао сам са намером да се одазовем на позив Драгослава да посетим њега и његову породицу. Брат Драгослав велики је пријатељ манастира Лепавине и поштовалац дела и личности блаженопочившег Архимандрита Гаврила (Лепавинског). Брат Драгослав је планирао да припреми смуђа у кајмаку. Замолио сам га да му се придружим у припреми рибе, јер сматрам да ће смуђ бити још бољи, ако га заједно будемо припремали. Драгослав се сложио са мојом идејом. Имали смо разна искушења приликом припреме рибе. Приликом чишћења рибе, Драгославу се рибља кошћица забола у прст због које је завршио код лекара на лекарској интервенцији. Имали смо проблем са роштиљем који се покварио током пржења. Отказали су му грејачи, тако да се уље није довољно загрејало и риба се није могла пржити. Тражили смо решење. Питали смо Драгославове комшије за помоћ и они су нам дали роштиљ на гас. Међутим, гаса у боци није било довољно тако да смо имали додатни проблем. Када смо напокон све успели да припремимо, рибу смо могли пржити. Током пржења риба је добила једну невероватно златну боју и тада смо је наставили пржити у кајмаку. После свих ових проблема и искушења, риба је добила савршену златну боју и била је савршеног окуса. Касније је осим у води и уљу, смуђ, као најбоља речна риба пливала и у кајмаку.
Река Сава у Доњој Градини
Након ручка и краћег одмора, Драгослав је предложио да обиђемо његову викендицу која се налази на обали реке Саве недалеко од његове куће. Возили смо се пролазећи кроз спомен подручје Јасеновац и Доња Градина које је познато као место мира за хиљада настрадалих жртава концентарционог логора Јасеновац. Возили смо се кроз овај тихи крај, који води уз реку Саву до драгославове викендице. Овде је река Сава богата квалитетном рибом и ми смо имали потребу да се захвалимо реци и природи за храну коју смо данас припремали. Природа је заслужна за одржавање еколошке чистоте ваздуха и воде. Без усклађених природних процеса који непрекидно обнављају и регенеришу природу, човеков утицај на природу већ би довео до великог онечишћења средине у којој човек живи. Овај део посавине невероватно је чист резерват природе. Пре поласка захвалио сам природи што успева да обезбеди људима чисту воду за пиће, чист ваздух и свежу рибу.
Црква Светог Илије у близини Бос. Дубице (Република Српска)
Након краћег задржавања у овом резервату природе, одлучили смо да одемо до “Светиње”. То је назив за, у шуми скривено место у којем постоји црква Светог Илије и извор лековите воде. Одлучили смо да тамо заблагодаримо Богу што нас је данас окупио у овом природном амбијенту уз обиље чистог ваздуха, воде и свеже рибе. До Светиње возили смо се неприступачним делом пута и то је сигурно један од разлога зашто људи нису упознати са овом светињом. Драгослав је један од ктитора овог храма и често долази овде да се у миру помоли Богу. Овде човек може да се склони од градске гужве и да у природи прихвати чињеницу да чак и када се чини да је у самоћи одвојен од свих људи, и даље заједно са Небеским Оцем. Излазак из дела шуме био је повратак у цивилизацију, гужву и прометни хаос.
Могли смо и дуже остати на овом Светом месту, али пао је мрак и било је време припреме трпезе коју је красио поново у златну боју смуђ припремљен златним рукама брата Драгослава.
Ненад Бадовинац,
Април, 2018.