Сергеј и Ненад
манастир Ватопед
манастир Ватопед
двојца Београђана испред манастира Ватопед 🙂
Након обиласка јужне стране Свете Горе и дводневног одмора у манастиру Хиландар, настављам даље према плану. Треба да посетим северне Светогорске манастире. Северну обалу карактеризује немирно море, тако да у северне светогорске луке ретко када пристаје брод. До сада ми је време било наклоњени. Тако да сам од Хиландарске северне луке до Ватопеда ишао бродом. Путовао сам заједно са групом из Русије. Свештеником који је путовао са својом духовном децом међу којима је био и мали Сергеј. Допутовали смо након пола сата вожње у манастир Ватопед који има доиста богату историју из чак 5. века. Помислим и о историји моје вере. Моја вера се кроз векове чува. Њен оснивач Господ је Творац целе Васионе Који нам тумачи да се не морамо ослањати на природу која је пропадљива, већ да живимо са Њим.
Снажна је моја вера – велики безаконици уз моју веру постају праведници, а одступници постају богоугодници. Моја вера је дуготрајна и вечна, Диван доказ томе је вишевековна историја манастира Ватопеда која досеже чак до 4. века нове ере. Свето место које сам посетио као да говори о вечитој будућности. Ово је један од најстаријих и најбогатијих манастира на Светој Гори. Основао га је Константин Велики у првој половини 4. века. После разарања у истом веку га је обновио Грчки цар Теодосије у знак захвалности Богу након што је Богородица спасила његовог сина Аркадија који је настрадао у бродолома. Он је нађен у близини неког грма. На грчком се грм каже Ватос, а дете Педи, отуда и његов назив. Крајем 12. века овде су дошли калуђери Свети Саво и Свети Симеон. Они су својим прилозима постали други ктитори и омогућили значајно проширење манастира, и од тада постоје посебно блиске везе између Хиландара и Ватопеда. Саборна црква посвећена је Благовештењу Пресвете Богородице. Ватопед се сматра најбогатијим манастиром, јер има чак 8 чудотворних икона. Овде се чувају уз свете мошти многих светитеља и делови Животворног крста Господњег, сунђера и делови трске којим је мучен Господ, затим огртача Христовог, као и непроцењива светиња: Богородичин појас.
У собу су ме сместили са једним русом који није знао енгелски, али после нам се придружио посетиоц из Молдавије. Он је знао и руски и енглески, па смо се успели споразумети. После вечерње службе пришао ми је главни гостопримац. Пођи самном, рекао је. Ишли смо до монаха, који ми је причао о историји манастира. И рекао ми је да ћу сада имати прилике да целивам Богородичин појас, који има несагледиво значење код Хришћана. То је једна од ретких ствари које је Богородица оставила на земљи након Успенија. Биће ми ово велика част, прићи и целивати овако драгоцену светињу. Светињу којој се дивим и прилазим. Оставила је она велике ствари иза себе. Оставила је све оно што доликује Мајци да остави својој деци. Оставила је Богородица, свима онима који јој се моле, остаивла је Своје заступништво пред Господом. Свака душа има жељу да се спаси. Свака стреми животу, али ни једна душа не може да приђе Господу, ако се за њу пред Господом не зазуме Његова Мајка, Богородица.
Велика Ватопедска светиња Богородичин појас пробудило је жељу у мени да се помолим за своје ближње. Пронашао сам у свом великом ранцу који је био препун потребних ствари за путовање и истраживање, пронашао сам и згужвани папир са именима ближњих. У торбу ми га је убацила моја сестра, молећи ме да листић са именима оствим на Светој Гори. Гледајући благопријатан Богородичин појас, пробудила се у мени потреба да осим сувопарног истраживања и обиласка Свете горе, оставим имена људи којима то пуно значи. Биће то мали прилог. Људи остављају своја имена у Светињама верујући да ће оздравити, да ће се избавити од лукавог, те да ће досегнути срећу у животу. Испоштоваћу то, пронаћи ћу место где да оставим папир са именима. Нека имена људи са папира не познам, а нека која носим у срцу дописао сам касније на папир.
После одмора и испијене кафе у кругу манастирском, седео сам са Микијем на клупи, све док ме из даљине није позвао мали рус, Сергеј. Наиме, у манастиру Хиландару упознао сам врло занимљивог старог руског свештеника који је дошао са двојцом своје духовне деце и малим Сергејем, дечаком од 8-9 година. Старац се тешко кретао, али се ипак упутио у посету Светој Гори. Наш контакт се успоставио када сам се понудио да им помогнем унети ствари на брод. Тада ме свештеник благословио, а мали Сергеј ми је приредио посебно изненађење. После вечерње службе сви заједно смо седели за столом испред конака, а мали Сергеј ме погледао и позвао ме да га следим унутра у зграду за госте. Послушао сам га и ушао сам у приземље зграде где су на столу биле монтиране ручне машине, а поред њих било је мноштво траке са пратећим садржајем. Сергеј ми је показао, без изговорене речи, како се производе узорци Појаса Пресвете Богородице. Сергеј ме научио како се раде узорци Богородичиног појаса и како се пакују у посебне кесице намењене томе. Након производње у овој просторији узорке носе у Храм да се посвете, а након посвете се деле верном народу. Било ми је врло необично што је мали Сергеј са својих 8 година успео да савлада помало компликовану технику производње узорака, али осим тога показао се одличним учитељем, јер ми је врло стручно пренео своје знање. Касније је окупио и неколико грка и све нас заједно запослио овим врло знаменитим послом. Сваки од тих узорака Богородичиног појаса које сам направио биће посвећене и многе домове широм света ће освештавати својим присуством. Благодарим Пресветој Богородици која ме недостојног удостојила ове велике и знамените израде узорака Појаса Пресвете Богородице у манастиру Ватопеду.
Када сам касније дошао у собу, моје светло је најдуже светлело. Сви су брзо заспали, а ја сам писао имена на папир. Хтео сам што више да папир испишем са именима ближњих. Људима је потребна помоћ, ако се већ не молимо за њих, потребно је да им дамо неку мислостињу. Неки прилог. Душе њихове нам то никада неће заборавити. Писао сам имена до касно, а онда у једном тренутку сам се окренуо на другу страну кревета и заспао удишући ваздух који је почео све јаче да дува са северне стране Свете Горе. Видећемо да ли ће време допустити да брод исплови сутра из Ватопеда за манастир Ивирон.
Ненад Бадовинац,
Август, 2014.