Храм Свете Петке – манастир Стубло
Возећи се кроз Србију од Златибора према Врњачкој бањи, хтео сам да одморим од вожње. Једна солуција ми је била да попијем кафу на сплаву, на реци Ибар у Краљеву, а друга солуција да наставим вожњу до Бање и одморим у хотелу. На крају, одабрао сам трећу солуцију, посету светињи, посета манастиру Стубло који је посвећен Светој Петки. Када сам ушао у манастирску метохију било је много паркираних аутомобила и то ме изненадило, јер тог дана није био никакав празник. Ушао сам у храм и поклонио сам се пред иконама, пред фрескама, на тај начин и пред Светим Духом који овде по Својој вољи дише и борави. У овом манастиру налази се светиња, покров Свете Петке којег су верни људи донели из града Јаши у Румунији. Прошетао сам око храма и изненадио са тада са призором Јерусалима и гроба Господа Исуса Христа. Као да је архитекта хтео да преслика Свети град у овај мали манастир. Међутим, тек касније сам видео посебна знаменитост овог манастира, а то је “Свети камен” са неразјашњеном историјом исписаном на каменој плочи у једној манастирској капели. То је камен који је био део олтара у једној старој дрвеној цркви за коју стари људи овог краја кажу да је “долетела незнано од куда”.
Сео сам на клупи да одморим. Тада ми приђе један човек и његова ћерка. Питали су ме: да ли током читања акатиста у храму могу да присуствују и мушкарци? Изненадио ме питањем, али схватио сам га озбиљно и рекао сам да верујем да могу. Вероватно га је збунило што је у храму примећивао само жене. Мушкараца није било, као да је молитва у храму намењена само женама. Човек ми је одгонетнуо разлог окупљања великог броја људи. Наиме, управо се данас, петком, и то баш кад сам дошао, у пет сати поподне, овде чита акатист Светој Петки. Током читања акатиста, стајао сам поред самог покрова Свете Петке. Храм је био пун људи, највише младих, касније су се окупили и мушкарци. Недалеко од мене стајао је један старији човек слеп и тром. Кретао се помоћу штака и очекивао је помоћ од других. По завршетку акатиста, свештеник је позвао народ да стане у ред и да се у миру, и са молитвеном пажњом, један по један провуку испод покрова. Слепи деда је полако дошепао са штакама и прошао испод покрова. Човек који је у том тренутку сајао поред мене, као да ми је наредио да ја треба да пођем за дедом. Нашао сам се иза тромог и слепог деде са штакама.
Благодат Светог Духа била је са тим човеком, са старим слепим дедом. Он иако тром и слеп знао је да сабере своје молитве. Он као да је осећао Господа. У свом надахнутом стању, он је могао од Господа да измоли све, али он, као и сви мудри људи не траже исцељење својих болести, већ од Господа траже снагу како би могли да носе свој животни крст. У том тренутку и мени се чинило да сам осетио присуство Светог Духа. Потрчао сам испред деде и примивши га, водио сам га да сиђе низ степенице које се налазе на излазу, на северном делу храма. Када сам му помогао да сиђе, осећао сам се радосно и срећно. Осећао сам се богато. И само што гласно нисам изговорио речи да сам испунио свој данашњи задатак, јер свако добро дело чини нас савршенијима. Чинило ми се у том тренутку да за мене није могла на свету постојати већа награда од могућности да помогнем овом тромом и слепом деди.
Ненад Бадовинац,
Јун, 2018.