Манастир Светог Јована Богослова – село Поганово у Пиротском округу.
Још у доба Римљана и касније у доба турске владавине, Србијом и Бугарском су путници који су се кретали од Цариграда до Београда углавном пролазили кроз Пирот и Цариброд (друго име за Димитровград). Међутим због сиромаштва овог краја путописци му нису поклањали већу пажњу. На пример, Корнелије Дуплициј Шепер 1533. године поменуо је Цариброд само као место ноћења. Ханс Дерншвам је у раздобљу од 1553. до 1555. године оставио кратку белешку: “9.августа из села Клисуре смо за 9 сати прешли 6 или 7 миља до једног бугарског јадног села које се такође назива Клисура или Цариброд. Преноћили смо под ведрим небом уза зид једног дворишта. Испред села се налази један крст” [1]. Путописац Стефан Герлах 1573-1578 био је исцрпнији: “Са леве стране смо оставили велико насеље са тврђавом, названом Шаркој и јула 1573. преноћили смо код једног лошег места које се зове Тереброд или можда Цариброд. Бугари, прави становници ових крајева, баш као и Раси из Београда, веома су измучени од турских освајача, немају ништа осим насушене хране коју производе, због чега земља по долинама и узвишењима у вечини случајева остаје необрађена јер немају никакве користи од обрађивања, зато што им Турци отимају све и силују њихове лепе жене. Они су дужни да прате царске караване од једног конака до другог [2].”
Очито је да путописци који су били у пролазу кроз тај део Србије нису приметили истинско богатство овог краја. Мене је овај крај на необичан начин привукао и приметио сам тада многе лепоте којима обилује: чиста вода, посебни гурмански специјалитети припремљени од здравих и природних намирница, интересантни међуљудски односи, посебна етнографска карактеристика овог краја и понајвише од свега, духовна обележја југоистока Србије. Наши преци су нам оставили богатство које постаје главни ресурс у свету: здрава храна, чиста изворска вода и духовност Светих места која је важна за духовни развој човека. У развијеном свету све више се цене људи који брину о свом духовном здрављу и развоју. Стога је Србија једна од ретких земаља која је богата набројаним. Југоисточна Србија има управо те вредности и богатства, зато ми је врло чудно када причају да је у Србији “што јужније то тужније”. Свима који то кажу препоручио бих да посете овај крај и да се увере у праве животне вредности. Предложио бих да дођу овде и удахну ваздух у котлинама, планинама и клисурама овог краја, попију воду и поједу свеже поврће купљено од жена које их узгајају на својим парцелама земље. Уз то и да се помоле Богу у једној од светиња којима обилује пиротски крај.
Најисточнији предео који сам посетио у овом делу Србије били су термални извори Звоначке бање. Било је прехладно за помишљање о задрђавању и купању у бањи, тако да сам пар километара пре бање посетио манастир посвећен Светом Јовану Богослову у селу Поганово. Ова светиња је добро очувана због неприступачног положаја у кланцу реке Јерме, далеко у клисурама. Пут је био непроходан све до 1927. године, до изградње железнице за потребе рудника каменог угља. Захваљујући тој непроходности, манастир није освајан и рушен од разних освајача и у потпуности задржао је аутентичан изглед. Паркирао сам на паркиралишту испред манастира где је неколико људи продавало свеже поврће и воће, свој мед и своје домаће производе. Застао сам овде, тражећи излаз из многобројних клисура међу којима сам се нашао возећи се кроз југоисточну Србију. Само што бих изишао из једне, ушао бих у другу. Стрме и високе обале се уздижу у небеса и још више појачавају утисак нетакнутости светиње и саме природе око ње. Брда која окружују манастир представљају вековне чуваре овог светог места, оправдавајући своју улогу од давнина.
Прочитао сам да прота Теодор Титов спомиње у списама историје манастира, која почиње од пре 1130. године, али и верзију историје која каже да је манастир подигнут 1395. године, као задужбина српског племића Константина Дејановића Драгаша који је управљао овим деловима Србије, деловима данашње Македоније и југозападне Бугарске. Ушавши у храм поклонио сам се икони Св. Јована Богослова, јеванђелисте, апостола Христовог и писца “Апокалипсе”. Његова “Апокалипса” посебно је надахнута Светим Духом, и као таква још увек непотпуно дешифрована и протумачена. Читајући његове књиге увек сазнам нешто ново. Много је поштован међу верницима. Свети Јован је један од најближих апостола Христових. Много је волео Христа. Он је са Пресветом Богородицом остао под крстом разапетог Господа. Христос му је тада поверио да служи Пресветој Богородици све до Њеног славног Успења. Храмови посвећени Светом Јовану Богослову су ретки у Србији, зато сматрам да Пиротски крај и људи који овде живе имају посебан благослов захваљујући овом Светом месту.
Пре поласка купио сам и принео свеће. Након посете претходним манастирима потрошио сам сву готовину коју сам имао код себе. Тек накнадно сам видео да овде у манастиру продају смирну, врсту мирисне смоле, коју ретко где могу да купим. Смирна има посебну сакралну вредност јер још у доба Старог Египта новије и хришћанства, употребљава се у литургијским обредима. Користила се као маст за балзамовање тела и као таква била је симбол бесмртности. Хришћанима је најпознатија из Светог Писама где се спомиње као дар једног од три мудраца који су дошли са истока до места Христовог рођења. Управо са истока, и ја сам понео смирну као посебан дар из манастира Светог Јована. Наиме, недостајало ми је 50 динара. Монах који је продавао свеће, видевши мој нерешив проблем, поклонио ми је паковање смирне. Био је то посебан благослов из овог манастира. Данас мирис смирне, симболом бесмртности украшава мој дом и када год га осетим, увек размишљам о поновној посети југоисточној Србији, јер желим и даље да истражујем чудесна Света места којима је овај крај посебно надарен.
Ненад Бадовинац,
Децембар, 2018.