STARA MONAHINJA U NEPROHODNOJ ŠUMI

Reke kojima čovek putuje mogu da budu nesebično opasne, jer mogu čovekove puteve lako da zapetljaju svojim nemirnim strujama i vijugavim tokovima. Čovekove puteve, reke mogu u trenu pogubiti  i zamrsiti. Pošto su često nesebično opasne, one mogu da budu i nesebično pogubne, kako za čoveka tako neretko i za sebe, jer se i njima ponekad dogode nesrećni tokovi. Posetio sam tako mesto na kojem se reka izgubila, na tom mestu se ispreplela i pala sama preko sebe, sudarila se sa planinom i okrznula u gustu planinski šumu, pa se na kraju sama ulila u sebe i napravila pravi mali haotični prirodni biser. Putujući uz tu reku bisernom šumom naišao sam na put koji je vodio ka vrhu, bio je dosta trnovit, ali budio je moje suze i zato je bio posebno neodoljiv. Putokazi na kojem sam nailazio kretajući se tim putem šaptali su mi da me na vrhu kojim treba da se popnem čeka poklon vredan truda. Putokazi na koje sam nailazio umesto uobičajenih strelica nosili su poruke:

“Ustanite sva stvorenja i poslužite Gospodu, živome i brižnome za nas. Poklonite Mu se i poslužite Mu. Jer niko vas veći od Njega ne poseti u ovoj dolini straha i plača.”

Ili molitva: “Pomozi mi Bože da pobedim svet u meni, i lako ću pobediti svet izvan mene.”

Kako sam se približavao vrhu, sve više je Majčica bila zastupljena: “Majko nebesna, Nevesto Svesvetoga Duha, prigni se k srcu našem kad se kajemo. Otvori istočnik suza u nama, da se operemo od teške ilovače, što nam oči pomuti.”

Ili “Majko Nebesna, ljubavi moja jedina, osobodi me robovanja događajima i učini me svojim robom. Najbelji dane svani u duši mojoj da vidim cilj zamršenog puta svog.”

Zatim: “Pokaj se i obnovi, dušo moja, pokaj se dok još imaš roka. Obuci se u devičanstvo, brzo, brže, dok tvoja prljava vremenost nije postala prljavom večnošću”.

Svaka od ovih poruka budila je u mojim očima po jednu suzu, osvestio sam se tek na vrhu, kada sam vec iznemogao od hodanja strmim stepenicama. Skinuvši suze iz očiju mogao sam da primetim prelep pogled koji mi je do tada bio skriven. Umoran i iscrpljen naišao sam ovde i na poslednju drvenu ploču sa porukom: “ Došavrši do vrha ostani smiren do kraja…”. Prikupio sam ostatke snage i pokušao se skoncentrisati na tu poslednju poruku. Poruka me usredotočila na zvonce koje je stajalo sastrane predviđeno da pomoću njega najavim domaćinu svoj dolazak. Na moje iznenađenje, udarom u zvonce, počeo je da zvoni veliki zvonik čija zvona su najavila početak jutranje molitve. Ušao sam u crkvu na molitvu, a u njoj me u priprati dočekala lepota ikone Presvete Bogorodice Trojeručice Hilandarske ispred koje sam do završetka molitve gradio svoj put, čeznuvši za putnicima.

Sledeće jutro lepota te ikone me dočekala ponovo uz reku Moravu u istoj toj Ovčarsko-kablarskoj klisuri, samo ovaj put na Svetoj Liturgiji u manastiru Vavedenje.  A narednog dana i u manastiru Vaznesenje me dočekala lepota moje Putevoditeljice.

Poslednje jutro moje trodnevne posete Ovčar-kablarskoj klisuri posvetio sam manastiru Jovanje. Ovde me po ulasku u manastirsku portu umesto ikone dočekala Stara monahinja. Nikog osim nje nije bilo tih ranih jutarnjih sati. Gledala me začuđeno iz daljine kako sam polako prilazio. Posle izlazka iz crkve ponovo sam naišao na nju, ovaj put mi je bila okrenuta leđima, nije me čula kada sam je pozdravljao. Prišao sam joj sa druge strane, odakle sam lako mogao da vidim šta je odvuklo pažnju staroj monahinji. Bio je to manastirski mačak. Da bi privukao pažnju Stare monahinje morao sam stati između nje i manastirske mačke. Tek tako sam uspeo da se pozdravim sa Starom monahinjom koja me pozvala da dođem ponovo i da dovedem i njih, rekavši mi na odlasku: “Pozdravite svoju familiju i dodjite ponovo, dođite zajedno…”.

Izlazeći iz manastirske porte, okrenuo sam se da vidim Staru monahinju, gledala me opet onim ozbiljnim pogledom kao i kada sam dolazio. Ovaj puta sam umesto manastirskog mačka, ja bio centar njene pažnje. Ovim trojutarnjim putovanjima sam uspeo da sagradim put kojim koji me vodio iz guste neprohodne šume. Mogao sam, ali nažalost i dalje usamljen da nastavim putovanje.