Поглед на Нови Београд са 25. спрата пословног центра “Ушће”
Обављајући данашње пословне обавезе био сам у близини пословног центра “Ушће” у Београду. Након што сам паркирао ауто и изишао из њега приметио сам како ми мој добар пријатељ Н. долази у сусрет по пешачкој стази. Нисмо се видели више од две године и овај “случајни” сусрет нас је много обрадовао. Поздравили смо се и закључили да је заиста права случајност што смо се срели. Због поквареног трамваја којим је ишао на посао Н. је морао да сиђе неколико станица пре одредишне локације и наставио је тада пешице. Да се није догодио квар на трамвају ко зна када би се он и ја видели.
У краћем разговору којег смо водили уз улицу на пешаћкој стази, договорили смо се да се поподне видимо на заједничком ручку недалеко од нас, у тржном центру “Ушће”. Када смо се поподне поново срели и сели да ручамо, наставили смо разговор. Обојца смо коментарисали како је чудновато што смо се уопште срели. У разговору Н. је коментарисао како би Православна духовност била досадна, да се она своди само на Православну литературу. Интересантније је о Православној духовности сазнати из практичних животних догађаја. Корисно је прочитати, али по речима Н. важно је и лично се уверити у чуда духовног света. У својој 30 години Н. је имао практичне сусрете са постојањем Оног ко га је “примио за руку” и Ко му је показао исправан животни пут. Каже да уз људску помоћ никада не би могао да се извуче из безизлазне мисаоне ситуације у којој се недавно нашао. Причао ми је о личном искуству сусрета са надљудском и надприродном силом Божијом која му је у једном тренутку снисходила у његов живот и тако му увелико помогла.
Пажљиво сам га слушао. Причао је о важност да живимо по својим осећајима уместо по слепој послушности. Осећаји нас воде кроз живот, само ако смо их очистили од безбројних животних страсти. Слушао сам га и приметио да је Н. имао искуства кроз које је прошао у којима је открио духовну животну компонену. Закључили смо током разговора да морамо да наставимо изучавати православну литературу, али да је истовремено јако важно у животу примећивати свакодневно пројављивање Божије у нашим малим, сићушним животима.
То свакодневно пројављивање Божије, хтели смо и практично доказати. Да би то успели, попели смо се на 25. спрат пословне зграде “Ушће” и са највише тачке Београда, гледали смо град и тада схватили да је готово немогуће да смо се он и ја данас случано срели у једној од безбројних улица овог вишемилионског града.
Ненад Бадовинац,
Мај, 2018.