Често избегавамо људе који зраче негативном енергијом. Помислимо: они су тако хладни и непријатни, као да воле хладноћу леда и камена. Камен као да им је у срцу, а срце као да им је од камена. Најпаметније их је избегавати, јер тако не правимо проблем ни себи ни њима. Њихову негативност и хладноћу што пре желимо да заборавимо и утицај њихов негативан којег остављају на нама желимо што пре да одбацимо.
На једном од мојих недавних путовања имао сам прилику да посетим манастир Стубал који је посвећен Светој Петки. Целивао сам Њене свете иконе и кивот са покровом ове многопоштоване светитељке. Обишао сам манастирске капелице, сусрео се том приликом са многим светињама овог манастира и на одласку се прекрстио те кренуо даље на пут.
икона Свете Петке полегнута на свети камен
Унутрашњост хама Свете Петке са кивотом где се чува Њен Свети покров
Међутим, пре самог сам се одласка у манастирској продавници распитао за Свети камен по којем је познат манастир Стубал. Уместо одговора добио сам неуобичајен уплашен поглед особе са оне стране пулта у продавници: “овде долазе чак из Аустралије да се поклоне Светом камену, а ви га нисте ни приметили”. Догодило се тако, доиста га нисам приметио. Можда га је у међувремену неко узео, јер нисам га видео. Вратио сам се поново у обилазак капелице како би пажљивије потражио Свети камен. Важност стубалског Светог камена датира из времена када је он био део олтара у цркви која је постојала давно у овом селу. За њу су мештани околних села рекли да је “стигла ни одкуда”. Не знају ни ко ју је градио, али ни када је грађена. Та црква више не постоји, од ње је остао једино камени део светог олтара који се данас налази овде у манастиру Стубал. Тражећи свети камен поново сам дошао до иконе наше многопоштоване светитељке – Свете Петке. Приметио сам да је икона положена на камен необичних димензија и облика. Био је то Свети камен којег сам тражио. Приликом првог доласка до иконе Свете Петке на камен нисам обраћао никакву пажњу, већ само на Свету икону коју сам тада целивао. Проучавајући Свети камен, нисам успео да протумачим његову светост. У молитви сам се обратио Светој Петки, а не неком неважном камену, јер за разлику од камена, Она истински чује молитве верника. Дотакао сам камен који је био хладан, попут хладних људи, без имало живота у себи. Људским душама треба топлина Божије благодати која нас у животу храни, и једино та топлина може да огреје хладноћу у нама. Као што Бог не бежи од људских хладних срца, тако ни човек не треба да одустаје од њих. Увек Господ награди своју децу за топле срдачне мисли које упутимо једни другима. Исто тако нас Господ награди и за топлу мисао коју упутимо људима које сматрамо негативним и хладнима. Бежећи од негативних и хладних људи, бежимо од велике благодати. Прилазећи им, можемо да наследимо лепоту заједнице којој смо сви призвани, свако по својој различитости – подједнако они са мрким хладним погледима, и они са топлим радосним осмесима. Било би најбоље да прихватимо једни друге и да се угледамо на Господа који све призива к Себи, не правећи разлике између наших хладних окамењених или топлих срца.
Ненад Бадовинац,
Септембар, 2014.