Kivot Svetog Vladike Nikolaja Velimirovića
Kako bih opet imao priliku približiti se Velikom Bogu, prihvatio sam predlog mati Mihajile da sunčani dan iskoristim za duhovnu pustolovinu. Samo nekoliko telefonskih poziva bilo je potrebno da se organizacija male grupe duhovnih pustolova okupi oko matine ideje. U prvom prebrojavanju zainteresiranih pustolova bilo nas je četvoro, a na kraju čak devetoro. Duhovna avantura krenula je blagoslovom Svetog Vladike Nikolaja, u smeru Manastira Lelić, gde se pred nama ukazao otvoreni kivot sa Svetiteljevim moštima. Ne znajući, da se baš na današnji dan, 18.03. praznuje predstavljanje Svetog Vladike, obradovao nas je iznenadni dolazak Vladike Milutina koje je ovde sužio Arhijerejsku Liturgiji. Na Liturgiji uz Sveto Pričešće doživeo sam novi smisao postojanja naše male duhovne avanture. Današnji dan, imao je dublji smisao kojeg poistovećujem sa nematerijalnom pojavom suze radosnice u mojim sanjivim očima.
brat i sestra…
Tako sanjivog i zadubljenog u okolinu, medju mnoštvom naroda, prepoznala me jedva vernica sa prezentacije, koju sam nedavno održao u Beogradu na temu “Manastir Lepavina i internet misionarski rad oca Gavrila”. Pred masom ljudi pohvalila je moj nastup, čija je svrha bila približiti Lepavinsku Bogorodicu Srbiji. Poslao sam joj naklon i zahvalnost. A sada se nadam da ćemo i ubuduće uspešno širiti prisustvo Lepavinske Bogorodice u Srbiji.
Proljetne pesme ispred groba Sv.Justina Ćelijskog
Proleće se najavljuje oko nas, ceo ovaj deo Srbije već je odavno zakoračio u proleće, dok nama u Beogradu, tek završava zima. U tom predivnom proletnom ambijentu, ispred groba Svetog Justina Popovića imali smo priliku čuti srce puno života, to vrelo srce mati Mihajile koja je zapevala ispred svetiteljevog groba. Kompletna priroda iz okruženja je slavila Velikoga Boga koji nas neprekidno poziva u svoje Vrtove. U ovom vrtu manastira Ćelije, mati je prorekla jednom bračnom paru sa dva sinčića da ih ubrzo očekuje i treće dete, biće to devojčica uvek čuvana od svoje braće. Božanska čestica iz moje mašte materijalizira je sliku sveta punog blagostanja. U tom realnom svetu ništa mi nije nedostajalo. Bio je idealan.
Blizinu Svetiteljevih moštiju osećam celim putovanjem. Dotaknuvši Svetu Pričest uz mošti Svetog Vladike Nikolaja, ceo ovaj kraj mirisao mi je drugačijim, nekim radosnim mirisima. U tom mirisu bio je prisutan i ovaj i onaj svet. Igumanija nas je osim kafom poslužila i interesantnim pričama koje su me takodje odnele na kratko u paralelne svetove gde sam primetio bezvrednost svih mojih briga i problema. Celim putovanjem paralelno sam prisustvovao i tom svetu punom živih ikona i fresaka. Bili smo potpuni tek ispred Njene ikone Umiljenija, ispred koje smo Joj se poklonili. Odavde je Presveta Bogorodica blagoslovila put prema Pustinji, manastiru Valjevskog kraja, koji je podignut Njoj i Njenom večnom imenu u čast.
blagoslov ispred ikone Umiljenije
Nisam Ga mogao videti, ali u svim tim ljudima koji su me okruživali, osetio sam prisustvo večnoga Boga. Njegovo prisustvo se primećivalo u našim međusobnim odnosima. Ponovo uviđam da sam nedostojan videti Ga, ali On mi se ipak ukazuje u svim tim ljudima koji me okružuju. Zagrljaj dve stare monahinje, mati Mihajile i mati Nine, igumanije Manastira Pustinja, bio je idealan dokaz Njegovog prisustva. Bio je to zagrljaj nakon punih 30 godina. Uživao sam gledajući ga. Svi smo ostali zapanjeni tom sestrinjskom, monaškom zagrljaju, punom ljubavi. Prava je retkost doživeti trenutak ovakvog blještavila iz koje izvire blagodatna spoznaja koja polako isčezava u današnjem vremenu. Ovakvu staru monašku školu ljubavi prema bližnjem, retko susrećem u današnjem svetu.
monaška ljubav mati Mihajile i mati Nine
Nedaleko od Pustinje, u oazi koja podseća na Svetu Zemlju, nalazi na sveta zemlja natopljenoj krvlju srpskih svetitelja srednjeg veka. Ceo kraj na kojem se nalazi crkva je spremna za potapanje, svi mašinski radovi su pred završetkom, brana je izgrađena, ljudi sa ovih područja gotovo iseljeni, čak je i biljni svet odavde uklonjen. Samo još čovekovo pokajanje nekako drži na okupu svu tu nemilosrdnu vodu koja je spremna da potopi ovaj kraj. Ima li za Boga veće radosti od pružanja milosti ljudima koji od Njega kajeći se traže oproštaj.Veliki Bog želeči da sačuva ovaj kraj od nemilosrdne vode, neprekidno priziva na pokajanja naša hladno-okamenjena srca. Medjutim, ovde se već osluškuje nadolazeća voda koja može da potopi sve pred sobom. Neizvesno je to ljudsko pokajanje, ali ipak, ostaje mi da se nadam u paralelne svetove i njihovoj snazi da svaku moju brigu pretvore u pokajanje.
Mala Gračanica, spremna za potapanje
Nenad Badovinac, Beograd, Mart, 2012.