Монашке лобање – Света Гора
Покушао сам писати о поруци живота и смрти у нашем слободном срцу. Бог нам је приликом стварања дао и Царство Небеско да га носимо у себи. У нама су најдрагоценији дарови. Од рођења ми у себи носимо благодарност целе васионе. Тих дарова човек већ одавно није свестан.
Првобитним грехом, човеков ум се одвојио од срца, од свог исходишта, где му је било првобитно стање. Ако желимо да се вратимо у наше унутрашње Царство Небеско којег носимо у себи, потребно је да ум вратимо у срце. Но, то захтева дуго путовање, путовање у средиште свог бића. Да би се тамо стигло, потребно је кренути на путовање умом у своје срце, тамо где се налазе најчуваније човекове тајне. Тамо где постоје одговори о човеку као најсавршенијем бићу на Земљи. Тамо постоји бесконачно пространство човековог несвесног и мали део оног свесног. Тешко је уму сићи тамо у одредиште тог далеког путовања које је обасуто многобројним “крвавим” биткама духовног света. Међутим, уз Божију помоћ човеку је све могуће.
Ако доспем умом у властито срце, у само средиште своје душе, тада ћу знати где је та слобода о којој многи данас причају. Неће ми бити непознато где живи мој Небески Отац.
Ненад Бадовинац,
Јануар, 2016.