Манастир Темска
Преспавао сам у Пиротском хотелу “Аналукс” и ујутро отишао код мојих пријатеља, Благице и Славише. Након што смо заједно попили јутарњу кафу кренули смо у манастир Темску. То је манастир из 13. века, који је смештен на обронцима Старе планине, недалеко од Пирота. Манастир је посвећен Светом Георгију. Светитељев лик је фрескописан на више манастирских фресака од којих две украшавају вањске зидове манастирског храма.
Сестринство манастира на челу са игуманијом мати Ефросинијом производи лековите мелеме који су познати у целој Србији, али и шире. Постоји “кључ лековитости” по ком се производе лековити мелеми, али он познат је само монахињама. Можда је и добро да начин производње остане добро чувана тајна, јер верујем да тајновитост представља половину тог “кључа” који чини мелеме лековитим. Тражећи другу половину “кључа лековитости” поред улазних дрвених врата приметио сам повећи кључ остављен на столу. Распитивао сам се о необично великом кључу и сестра која је продавала свеће рекла ми је да је то кључ од улазних врата храма. Испод њега била је икона Светог Георгија на којој светитељ убија аждају, непријатеља људског рода. Приметио сам да је на фресци, уз Светог Георгија приказана принцеза чије присуство ми није било јасно, а ни сестре у манастиру нису знале да ми одговоре на недоумицу. Моја запажања пратио је манастирски мачак који ми је касније изненадно скочио у крило. Био је то чувар манастира Темска који је скочио да се, на први поглед поигра самном.
Међутим, није му била важна игра, већ да заштити манастирску тајну. Био је непослушан, а како и не би, јер сам без његовог допуштења у рукама држао кључ од храма. Рекао бих да је његово манастирско послушање управо да чува тај кључ који као да је други део “кључа лековитости” којим монахиње откључавају врата и улазе у храм да би се помолили у светињи за лековитост мелема.
У манастиру Темска као да свака травка има своје послушање и зато није чудо што управо овде настаје велики склад позитивних духовних сила које су, рекао бих, главни састојак лековитих мелема из Темског манастира.
Ненад Бадовинац,
Децембар, 2018.