Записи

Записи аутора Ненада Бадовинца

НА СНИМАЊУ ФИЛМА О МАНАСТИРУ ЛЕПАВИНИ

oGavriloFilm

Архимандрит Гаврило у једној од филмских сцена

Из искуства сви смо свесни постојања благородних мисли које се молитвом претварају у стварност. Једна нарочито интересантна мисао је дошла тог јутра на ум.. Била је то мисао као припрема за моје предстојеће путовање у посету Грузији, земљи са хиљаду једном лепотом и безбројним разлозима за посету. Осим искуства по које идем тамо, имам намеру да донесем и видео материјал и да режирам филм о својим доживљајима, искуству које ми се тамо буде указало. Грузија обилује сакралним вредностима које потичу још из првих векова хришћанства,а да бих искуства сачувао потребно је то све снимити, али и овладати бар основним техникама снимања. Нисам сниматељ, и тешко је овладати тим занатом због специфичности посла, али за моје потребе било би довољно да бар сазнам нека основна правила снимања и то ће ми бити довољно за мој пројекат којег припремам. Тих дана се посебно интересујем о начину на који бих могао да научим основе снимања и да изнајмим адекватну камеру која ће ми пружити управо оне могућности снимања које су потребне мом аматерском ангажману. Пејзаж Грузије обилује прекрасним Карпатским крајоликом које не могу дочарати својим мислима. Због тога је потребно да одем тамо и доживим природне и сакралне лепоте ове древне хришћанске земље.

Као појединац сам преслаб за остварење својих замисли, па сам покушавао да кроз своје мисли и срце узнесем потребну молитву. Верујући да ће ми и моја лична млака и магловита молитва ипак помоћи, дошао сам у манастир Лепавину на Литургију. Писао сам о искуству остварених жеља које зажелим у манастиру Лепавини, па не желим да прескочим и ово искуство. Наком завршене Свете Литургије, изишао сам из цркве и придружио се послужењу са верницима. Била је субота преподне, без много верника у храму. Онолико колико нас је стало под трем. У наредном тренутку, стигао је комби, теретно возило и неколико личних аутомобила. На моје изненађење, била је то филмска сниматељска екипа која је дошла из Загреба. Дошли су да сниме документарно-културни филм о манастиру Лепавина. Са собом су донели мноштво опреме за снимање: камере, трачнице за камеру, дрон-летелицу за снимање из ваздуха и најквалитетније камере за снимање. Након краћег упознавања и представљања, распаковали су своју опрему и кренули су са сниматељским послом. Био сам уз њих, зачуђен што сам добио прилику да учим од најбољих управо о ономе што ми је требало пре мог личног сниматељског ангажмана у Грузији.

Њихова професионална опрема била је постављена прво код капелице Светог Тихона Задонског. Посебни преносни рефлектори и сталак за професионалну видео опрему омогућио је снимање културне и историјске вредности манастира Лепавине, снимање је представљено из најразличитијег углова и позиција. Детаље њиховог пројекта убрзо сам чуо од водитеља њиховог тима. Давајући ми конкретне информације, убрзо сам сазнао да су део великог пројекта који има за циљ описати манастир Лепавину и на један посебно захтеван и мултимедијално важан начин промовисати све детаље лепавинске котлине. Пратећи њих, учио сам од најбољих, снимао сам њихове покрете и запажао ситне детаље управљања камером. Пратио сам на шта обраћају пажњу приликом снимања сакралног објекта. Обраћао сам посебну пажњу на детаље управљања летелицом (дроном) и камером која је прикључена на летелицу. Запажао монтирање трачница по којима се камера креће. Но било је најзанимљивије гледати главну и одговорну особу како уз своје знање које је награђено на бројним филмским фестивалима управља целокупним пројектом и тренутком када је од оца Гаврила добила благослов да направи и неколико кадрова са њим. У касним поподневним сатима, док су чланови сниматељске екипе били пред крај радног времена, монтирали су опрему како би снимили неколико кадрова са оцем Гаврилом. Испратио сам то, сматрајући да су ових неколико кадрова са оцем Гаврилом, вреднији од многобројних кадрова у којима је сниман екстеријер храма. Сада стрпљиво очекујемо коначни монтирани материјал у којем ће се напокон моћи видети обједињена лепота природно-духовно историјског садржаја манастира Лепавине и њеног игумана архимандрита Гаврила који је овде пуних 32. године заслужен за узношење молитви пред Чудотворном иконом Пресвете Богородице Лепавинске.

Ненад Бадовинац,
Мај, 2016.

АРХИМАНДРИТ ГАВРИЛО – НОВИ ЖИВОТИ ЉУДСКОГ СРЦА

visezivota

Архиман. Гаврило благосиља верни народ

У нашем средишту налази се срце, орган који је представљен као јединствен део нашег бића. Кроз њега живимо и телесно и духовно. Као телесни орган срце омогућује да и најситније и најудаљеније ћелије нашег организма добију потребну храну и кисеоник. Оно има снагу да нас води на пут кроз живот. Оно зна да брине, да тугује за ближњим и да их воли. Из срца извиру нити које повезује човека са људима. Добивши живот на дар, ми га живимо срцем, и тако смо увек у љубави са ближњима. Ако током живота наше срце препустимо Богу, сједињени с Њим одлазимо у вечност. Оно што присвојимо у свету препустимо Богу, јер Његовој слави све припада, а ако је нешто Његово то је и наше. Од људи није сакривен савршено створени свет. Они се не удаљавају много од свог срца, јер ту проналазе све што им је потребно. Лако је схватљив појам вечности, а управо радујући се вечности, њихово срце је непрестано у заједници са Богом. Срце, тај део нас који неуморно куца у нама има несагледиву потребу за духовним.

Када се завршио 21-дневни редован боравак оца Гаврила у бањи Мљечаници, дошао сам по њега како бих га одвезао у манастир Лепавину. По повратку у манастиру пристали смо у Крижевцима где смо купили батерију за очев сат. Сат му је недавно престао да куца, па смо тражили продавницу где би могли да купимо нову батерију. Било је касно увече и све су трговине већ биле затворене. Пре укључења на магистрални пут за Лепавину, пристао сам у радњу која ми се чинила да још увек ради. Ушавши у ту златарску радњу, схватио сам да је остала дуже отворена због преосталих купаца који су се предомишљали о куповини. Замолио сам да ми промене батерију у сату, и за то време сам слушао купце како бирају да ли ће да купе привезак,који је привезак идеалан, овај или онај. Било је у понуди златних крстића, сребрних привезака у разним облицима, но бирали су облик срца. Помислио сам у себи како би се срце које бирају лепо слагало са откуцајима сата којему управо мењам батерију. Поздравио сам их и изишао. Очев сат је поново почео да куца, а ја сам се вратио у ауто и са оцем наставио за Лепавину. У манастиру нас је чекала братија са припремљеном вечером. Отац је отишао да одмори, јер након бањске рехабилитације, потребно је да отац проведе бар двадесет дана одмора у манастиру како би му се организам привикао на ново окружење. Но, њега су одмах дочекале игуманске и обавезе духовника. Замолили су га из епархије да исповеда свештенике. Отац је то прихватио, без обзира што је знао да не би смео због незавршеног циклуса бањског лечења и рехабилитације. Већ наредних дана морао је исповедити свештенике целе Загребачке епархије који су дошли у Лепавину, а након два дана и свештенике у Љубљани. Било је то напоран период за оца. Следећег дана након сто је отац одрадио ове захтевне обавезе у Лепавину дошло је много поклоника, неколико аутобуса из Београда, Републике Српске. Током Свете Литургије, коју је он предводио стигла га је комплетна исцрпљеност и оставши без снаге, довољног срчаног притиска и смањеног срчаног пулса, отац се срушио поред олтара.

Настала је узнемирујућа ситуација у цркви, али верници су ипак остали прибрани и на својим местима. Подигли смо оца са места пада и поставили га у другом делу олтара на меку подлогу. Позвалу смо хитну помоћ која је стигла у врло кратком року. Срчани притисак који су му тада измерили био је свега 85/40, а пулс срца је био на ниских 55. Током пада и притисак и пулс су му били сигурно јос нижи. Оца су одвезли, и сви верници су остали у потпуном шоку. Није било много вести из болнице, али кроз непуна три сата отац се вратио, отишао до своје келије да обуче своју мантију. Уз велики труд и залагање болничког особља у копривничкој болници оца су брзо рехабилитовали. Стигавши из болнице отац је рекао да се сви верници окупе на ливади поред храма, јер жели да са верницима направи заједничку фотографију. Додао је тада:,,Ето, ја као из неке серије у наставцима: служим Литургију, па се мало срушим, па мало одем до болнице. Видим да ме још не примају горе на небу, па онда се вратим да се сликам са вама”. Све вернике је благословио и дао им свакоме по једну иконицу Пресвете Богородице Лепавинске. Верници су се касније поподне разишли, а отац је отишао у келију да одмори.

Човек који срце поклони Богу добија нове животе. Бог му поставља животне терапије и уклања препреке. Сигуран сам да је очево срце најсигурније када је у Божијим рукама, аовај пад који је оцу уследио као кратак губитак свести, био је само тренутак када је Бог променио батерију у очевом срцу, с намером да му продужи животни век.

visezivota1

Архиман.Гаврило по доласку из болнице

Ненад Бадовинац
Април, 2016.

BIO HACKING – UGRADNJA ČIPOVA U LJUDE

biohacking2

Demonstracija ugradnje čipa pod kožu, CEBIT 2016.

Kao deo procesa digitalne transformacije, trend biohacking-a (dodatak tehničkih uređaja u čoveka) čini se da je nezaustavljiv. Zanimalo me što se krije iza tih tajnih stvari.

Od nekoliko sala na CEBIT-u 2016. koje sam obišao, doživeo sam veći deo, rekao bih savremene tehnologije. Nisam imao vremena da se pozabavim svakim štandom pojedinačno, već samo onima koji su me tematski privukli. Bilo je potrebno posebno se pripremiti za posetu sajmu, jer količina tehnoloških inovacija koje je ovde moguće videti je prevelik za dvodnevni obilazak. Jednostavno, nije moguće obići sve. Međutim, CEBIT je ove godine ponudio i za mene iznenađujuće inovacije. Naknadno sam posvetio vreme proučavanju štanda koji donosi ideju Bio-implantanata koji se u zadnje vreme sve više traže u svetu. Čipovanje ljudi nije ništa novo, uz današnje razne varijante. Svaki čip u sebi sadrži malu memoriju u koju su ugrađeni podaci o vlasniku, tj. identifikacija vlasnika. Ovde na CEBIT- u Hannoveru je predstavljena nova generacija čipova koja bi mogla da promeni tokove našeg života.

Koristeći ove čipove, ljudi stavljaju strane predmete u svoje telo. Na štandu na CEBIT-u 2016. firme Dagerous thing demonstrirano je ubacivanje čipova pod kožu čoveka pomoću velike injekcije. Očito dolazi vreme kada čipovani ljudi postaju deo svakodnevnice. Direktor firme, gospodin Graafstra zajedno sa svojim partnerom Stivenom Kremerom demonstriro je implantaciju čipa pod ljudsku kožu. Jedan ubod između kažiprsta i palca čoveka pretvara u kiborga.

biohacking1

Ugradnja bio-čipa pod kožu

Dolazi vreme da ljudsku civilizaciju nadogradi nova era tehnologije koja je spojiva sa čovekom. Potkožni čip po principu NFC i RFID tehnologie otključavao bi automobil na daljinu. Prednost je očigledna, ali ipak, neprirodna je i strana pomisao mnogim ljudima da u sebi nose čip i tako se pretvaraju u humane robote. Potkožni čip je napravljen od nerđajućeg čelika, umotan u bakrenu antenu, a sve to nalazi se u čauri od specijalnog medicinskog stakla. Nema baterije, čip postaje aktivan tek kada se nađe u neposrednoj blizini specijalnih čitača. Na čip mogu da se stave mnoge informacije, poput recimo lozinke mobilnog telefona koji se aktivira jedino kada ga korisnik uzme u ruku – objašnjavao je direktor Grafstra i uz ostalo dodao: ,,Primena je široka – od procesa plaćanja, pa do zaštite elektronske pošte”.

Prateći ova dešavanja, dolazim do zaključka da je možda blizu vreme u kojem bi se celokupna ljudska nauka mogla otrgnuti čovekovoj kontroli. Ostaje nam da vidimo dalji tok događaja. Kako bih i dalje bio na samom izvoru dešavanja, pokušaću i sledeće godine da posetim CEBIT i donesem nove informacije sa ovog svetskog samita. Do tada Vas mnogo pozdravljam!

Nenad Badovinac
Mart, 2016.

DRUGI DAN – POSETA CEBIT 2016. SVETSKOM SAJMU INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

cebit_drugidanDrugog dana moje posete CEBIT-u 2016. sajmu bilo je opuštenije, jer sam već postao deo ovog svetskog susreta. Nije mi bilo lako odupreti se digitalizaciji koju sam ovde video i koja zauzima svoje mesto u svakoj oblasti ekonomije i društva. Kompanije koje žele da prežive u sve više dinamičnom i turbulentnom poslovnom okruženju, moraju da koriste prednosti koje digitalizacija nudi, a na ovom sajmu su mogli da pronađu inspiraciju i odgovore u kojem smeru se kreće razvoj savremenih tehnologija on najvećih svetskih igrača u sferi ICT: IBM, Microsoft, Vodafone, INTEL, Huawei, ZTE, Deutsche Telekom, Datev, Software AG, SAP. Internet of Things, cloud tehnologija, IT sigurnost i robotika su teme koje sam najviše susretao. Drugoga dana moje posete sajmu imao sam bolju predstavu svetskog razvoja savremenih tehnologija koja je ovde na svetskom IT samitu predstavljena kroz nekoliko kategorija: Big Data & Cloud, Commerce & Banking, Communication & Networking, ECM, Input/Output, ERP & HR, Internet of Things, Marketing & Sales, Business Security, Datacentar.

Big Data predstavlja podatake koje više nije moguće skladištenje i obrađivati konvencionalnim metodama. Danas već 40% svih preduzeća u svetu rade sa Big Data. Cloud je gotovo sveprisutan. Commerce & Banking: Predstavljeni su sistemi za bržu finansijsku obradu i generisanje izveštaja bankarskih transakcija. Mogućnosti današnjih inovativnih IT rešenja za računovodstvene i finansijske kontroling su ogromne. Mnošto firmi na CeBIT-u je predstavilo inovativne alate za računovodstvene i finansijsku kontrolu koji omogućuju korisniku da reaguje na nove zahteve. Communication & Networking: Svet je danas povezan globalnim internet kanalima, ali i društvenim mrežama. Komunikacija među ljudima je sveprisutna, brža je i jednostavnija nego pre. Oko nas su telefoni, video-konferencije, smarttelefoni, inteligentni senzori i uređaji,a na ljudima je ostalo da kombinuju ove tehnologije koje ih okružuju. Marketing: Internet postaje sve više važan za prodaju i marketing. Sigurnost na internetu: Hakeri, BYOD, NSA: Svaka kompanija može biti meta cyber kriminala i krađe podataka, koji uzrokuju milijarde dolara štete svake godine. No sa druge strane pronalaze se i adekvatne zaštite koje naše internet komunikacije i zaštite naših podataka.

U velikim kompanijama koje ciljaju na privatne korisnike, trku su, domaćini, Nemci odavno izgubili. Tempo sada diktiraju firme kao što su „Amazon“, „Alibaba“, „Airbnb“ ili „Uber“. Primetiti se može da nijedna velika digitalna platforma nije iz Evrope, većinom dolaze iz Amerike i Kine. Okružen digitalnim svetom posmatrao sam digitalizaciju svega što se nalazilo oko mene. Ponekad se pitaš šta ona uopšte donosi. Razmišljam i o činjenici da će u narednih pet godina zbog digitalizacije u velikim industrijskim zemljama nestati pet miliona radnih mesta. Mnoge nemačke firme se, međutim, trenutno suočavaju sa jednim sasvim drugim problemom,one traže IT-stručnjake ali ih u dovoljnoj meri ne nalaze. Možda je to razlog otvaranja granica, priliva novog stanovništa. Velike migracije. Ko će to sve ispratiti. Danas je gotovo svaka izolacija pogubna.

Drugog dana sajma uspeo sam da dovršim svoju posetu svim predstavljenim halama, da se upoznam sa razvojem IT tehnologije. Obišavši štandove velikih multinacionalnih kompanija i upoznavši ljude iz njihovih sedišta ostvario sam svoju posetu ovom mestu. Moja prva misao bila je, da mi je kao pojedincu nemoguće biti deo ove velike svetske priče. Međutim drugog dana sajma, primetio sam da smo svi ovde pojedinci koji pripadam o jednom velikom timu, a taj tim ima za cilj osmisliti savremenu tehnologiju koja će koristiti na dobro čovečanstvu. Naš prvi korak na tom putu biće usmeravanje poslovnog i ličnog delovanja u svetu koji nam dolazi.

Nenad Badovinac
Mart, 2016.

PRVI DAN – POSETA CEBIT 2016. SVETSKOM SAJMU INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

P_20160318_164811Ove godine sam imao priliku da posetim ,,Cebit 2016″. To je najveći Svetski sajam informacionih i telekomunikacionih tehnologija. Sajam je održan od 15. do 18. marta 2016. godine, u Hanoveru (Nemačka). Na sajmu se okupilo preko 4.000 izlagača. Tokom tih par dana posetilo ga je neverovatnih 220.000 posetilaca koji su došli iz svih delova sveta. Posetom ovog događaja prisustvovao sam predstavljanju savremenih tehnoloških inovacija iz ICT sveta. Ovogodišnja tema Cebit 2016. bila je Digitalizacija svega što nas okružuje, sve što okružuje pojedinca u njegovoj svakodnevnici. Uz to, digitalizuju se sve grane industrije i ekonomije. Izlagači su predstavljajući tu filozofiju informatizacije iskoristili sveprisutni Internet of Things (Interenet stvari) koncept. Na ovako koncipiranom sajmu, sa idejom digitalizacije svega što nas okružuje predstavljene su i tehnologije Cloud computinga – ,,Računarstva u oblaku” koji već nekoliko godina sve više dobija pristalice u svetu,doživljavajući neprekidan razvoj. Tehnologija Internet stvari svakodnevno u svetu proizvodi mnoštvo podataka koje je potrebno negde pohraniti i kasnije analizirati. Video sam i tu granu ICT, na sajmu. Alati inteligentne analize mogu da analiziraju veliku količinu podataka uz koncept BigData koji mi je posto sve bliži, jer se interfejs prema čoveku sve više razija.

Izložbeni prostor CEBIT-a 2016. bio je toliko velik, da prvog dana posete sajmu nisam stigao ni pola izložbenih hala da posetim. Interesantno mi je bilo upoznavati ljude iz ICT sveta koji su na svojim štandovima dočekivali goste i tom prilikom razgovarali sa izlagačima o njihovim idejama. Velike svetske kompanije od nekoliko stotina zaposlenih, stvaraju svakodnevno nove ideje koje žele da podele sa nama, posetiocima CEBIT sajma. Za svoje ideje traže partnere, spremni su da ulože finansijska sredstva, no nedostaju im ljudi. Jednom rečju, spremni su da ostvare poslovnu saradnju. Ostvario sam mnogo interesantnih kontakata, kako bih proširio lično delovanje na svetskom IT nivou.

Korišćenje savremene tehnologije je sve više povezano sa autorizacijom i autentifikacijom korišćenja. Mnoge firme ponudile su svoje sisteme kriptovanja podatka ali i sisteme za čuvanje podataka, poput eksternih diskova koji mogu da se otključaju pomoću RFID tehnologije ili pomoću pametnih kartica. Međutim, predstavljena je i nova tehnologiija sigurnosti, kao posebna IT grana koja koristi bio-tehnologiju. Pomenuta fascinantna tema odnosi se na biohakovanje o čemu je pričao gost iz Švedske Hannes Sjoblad, pokazujući NFC čip koji je ugrađen u njegovu ruku. On je pokušao da opravda ideju o čipovanju ljudi. Koliko se moglo primetiti, hteo je da predstavi IoT pomoću NFC tehnologije. Ima već mnogo primera da ljudi ugrađene NFC čipove u Švedskoj koriste umesto ličnih dokumenata.

Uz inteligente sisteme koje razvija SAP, moguće je predvideti ekonomske krize i predložiti načine za zaštitu. Ali gotovo je sigurno da tehnologiji više nije moguće suprostaviti se već je prihvatiti i implementirati. U suprotnom će se ona sama implementirati, ali pod drugačijim uslovima. Čini se da je bolje da je mi implementiramo svesno u domeni koja nam je potrebna, nego da tehnologija izmakne našoj kontroli i nametne se kao neprirodan primerak veštačke inteligencije.

Nenad Badovinac
Mart, 2016.