На Васкршњи Понедељак у манастиру Лепавини окупило се на стотине људи, верника, његових пријатеља. Дошли су да се опросте од Оца и да испрате оца Гаврила на пут према најузвишенијем месту. Ка том делу васионе одлазе само они који се смрти не боје и који живе са циљем да се поново роде. Тамо одлазе и они које Бог превремено позове к себи. Тамо је отишао отац Гаврило, отишао је превремено. [Прочитај више...]

Након представљања Архимандрита Гаврила Господу, свет за мене више није исти. Смисао света за мене добива један нови још духовнији карактер. Имати духовног оца у свету поставило ме у једно безбрижније родитељско окружење, а губитком духовног оца безбржност полако изчезава. Дан после очеве смрти у Београду сам дочекао оца Василија и оца Теофана. Брат Драгослав је довезао Лепавинске [Прочитај више...]

Дани су такви да између јутра и вечери немамо много времена за себе и своје ближње. Ако не променимо себе и не поправимо овакво време, ускоро нећемо имати прилику да током дана радимо оно што волимо. Нећемо стићи да мислимо на оно што нас чини срећним, нећемо стићи да бринемо за ближње и због тога се нећемо моћи осећати вољеним. Потребу исказивања брижности током слободног времена подсећа [Прочитај више...]