Оливера Драгојевић и аутор филма: Ненад Бадовинац.
Разговор са стоматологом Оливером Драгојевић о филму “Русија – велика тајна” који је пројектован у Банском двору у сали “Вијећница” у Бањој Луци, 12.05.2019.
Оливера: Након јучерашње пројекције филма желим да ти кажем неколико коментара на филм. Кроз твој филм протеже се много бише од путописа. Сматрам да много тога морам да откријем и да учим о духовности. Ти си све нас у сали то вече повео на путовање и ми смо посетили многа света места о којима си писао, без обзира што смо били физички у Вијечници. Много ме заинтересовало када си рекао да истражујеш “Стварни свет”, не овај материјални већ стварни духовни свет. Ми узрастамо уз духовне оце, а ти си имао ту срећу да си узрастао уз оца Гаврила и због тога сигурно имаш другачији однос према духовности. Хтела бих да ти кажем и за део у филму у којем си описивао северне пределе Русије. Ти си благодат тако лепо пренео на нас гледаоце. Управо сам хтела са тобом разговарати о томе, о твом размишљању. Међутим, неке ствари треба да остану Тајна, не треба ми све да знамо. Врло интересантно је када у филму причаш о “знаковима поред пута”, као на пример о голубици. То ми се јако свидело, и чини ми се да то свако протумачи на свој начин.
Ненад: У праву си и ја о томе често размишљам. Реци ми шта те најввише потакло да дођес на пројекцију и погледаш филм?
Оливера: Ја сам читала твоју књигу “Сусрети са светим местима” и одушевила сам се књигом. Сада сам хтела погледати твој нови рад. Међутим, с обзиром да знам о страдању Романових, бојала сам се да филм не буде препун сцена о страдању. Међутим, познавајући тебе била сам сигурна да то у твом филму нећу видети . Мене је потакла топлина приче. Чак када се филм завршио, изашли смо из сале и топлину приче сам и даље осетила. Осећа се љубав којим је филм настао. Разлика је у томе, што неко ради филмове комерцијално, а друго је кад унесеш у свој рад, део свог срца. То осећање се не може успоредити.
Ненад: Можда није ни потребно много улагања у ефекте приликом монтирања филма или у сниматељску опрему. Можда то није толико важно. Можда је најважнија топлина приче и начин на који се преноси богато благодатно искуство. Шта Ти мислиш о томе?
Оливера: Тако је, то је важно. Осим тога важна је твоја нарација. Неко је после пројекције прокоментарисао да је твоја нарација одлична. Како си музичку подлогу уградио? Да ли си музику делио или је то једна композиција?
Ненад: То је једна композиција која траје 3 минуте. Цео филм траје 55 минута. Морао сам осмислити тако да послажем једну песму узастопно више пута, укупно у трајању од 55 минута. Када сам касније радио монтажу, изненадио сам се када сам приметио да се сваки примерак 3-минутне композиције завршава управо у складу са мојом нарацијом. Ово ми је било чудесно откриће. Тако се догодило и са видео сценама у филму, преклапале су се у складу са мојом нарацијом без да сам морао много да обрађујем материјал. На пример, када је породица Романов у једној сцени приказана за трпезаријским столом и свечаним ручком, сцена се аутоматски поклопила са нарациом, тако да мој ангажман уопште није био потребан. Верујем да Господ примети када ми радимо из љубави, и да нам тада његова Рука помаже и награђује нас.
Оливера: Филм је усклађен са породичним вредностима. Хришћанске и породичне вредности спајају се као делови неке слагалице. Мени је то у филму посебно лепо урађено, као што то приказују руске сликовнице. Свако може филм тумачити на свој начин, али ја сам осетила и доживела неке, за мене, врло важне ствари. Само настави даље са писањем, пиши, ради филмове. Свидело ми се твоје размишљање. То што си нам ти дао, не може нам свако дати. Просто са младим људима је другачије. Многи радови су ригидни, традиционални, строжији, али ја сам пријатно изенанађена са топлином твог филма и емотивно ми потпуно одговара. Пре него види филм, човек би имао предрасуду да је све то о чему говори наслов и поднаслов филма, већ виђено. Ти си разбио ту предрасуду. Слике и видео клипови се ненаметљиво смењују и гледалац не осећа досаду. Ти си успео са врло занимљивом причом и својом посебном нарацијом да кроз 55 минута потпуно држиш концентрацију гледаоцу. Направио си поптуно структуралан филм, који све време има тако јаку емотивну енергију. Мени ни у једном тренутку нису одлутале мисли. Све време ми је филм држао концентрацију. По мени видели смо светиње које си описивао, али филм има посебну дубину и тајну која полако извире из твоје приче. Како причу о Светом Цару Николају Другом и његовој светој породици, тако и прича о Александру Воронцовом који је чудом Божијим остао жив у чеченском заробљеништву.
Ненад: Кроз путопис се виде светиње и историјске знаменитости, али након посете Светом месту, ми не можемо препричати доживљај благодати који смо доживели. Зато је врло тешко писати о посетама Светим местима. По твом коментару видим да сам успео да представим оно што се не да представити. Успео сам пронаћи начин да утицај благодати светог места на душу пренесем кроз филм на гледаоца. Сада филм води мене, а један доказ томе је и твој коментар. Ја немам више тако велики утицај на филм. Видећемо који је његов пут. Следе пројекције у Храму Светог Саве у Београду, Црна Гора, РТВојводине и ко зна где још.
Оливера: Верујем да ће ти филм омогућити да упознаш дивне људе. Ми не можемо да се одвајамо од људи, као људи који живе у манастирима. Ми морамо начи меру. Као што си дивно рекао у филму у сцени на Калемегдану. Тада си се питао шта је то стварни живот? Шта је стварно? Оно што ми мислимо да је стварно или оно што је нестварно и невидљиво, а траје вечно. Мени се јако свидела та реченица, јер су у њој дефинисано важност духовног живота. И тада си рекао да си духовно млад да би схватио одговоре на нека питања о духовности.
Ненад: У једној сцени видела си мошти Светог Александра Свирског која су стара 500 година. Од када сам доживео мошти овог свеца то ме потакло да пишем више од духовном и да пренесем доживаљ благодати које сам тамо доживео. Хвала ти Оливера на овом коментару којег ценим као да је додатак филму. Од тебе сам добио коментар, као подстрек за мој будући рад.
Оливера: Треба да те још више упознају људи. Мој крај је Црна Гора, буди више тамо присутан. Позивам те да тамо заједно организујемо пројекције твог филма. Једва чекам и твоју другу књигу. Тема о којој пишеш је суштинска. Сазнала сам да у животу неке ствари не смеш да не видиш, као твоју “голубица” у Петрограду. Хвала ти за филм. Хвала Марију Ћумуровићу који је водио вече пројекције филма у Бањој Луци. Хвала Стаменку Мијатовићу који је био организатор нашег сабрања у Бањалуци.
Ненад: Као захвалнсот за овај разговор желим да те подсетим на доказ благодати како Русије, тако и свих нас. Она се налази тамо где је најмање видљива. То су пећине, катакомбе у којима су живели подвижници Божији. Тамо лежи снага Русије. Испод земље. Тако је и са нама, наша снага лежи скривена дубоко у нама, потребно је да је откријемо. Хвала ти Оливера на овом разговору.
Разговор са Оливером Драгојевић водио је Ненад Бадовинац.
Линк са детањима пројекције филма у Банском двору у Бања Луци.
У Бања Луци, 13.05.2019.