Прошао је још један дан са припремама пред вишедневно путовање Светом Гором. Стан је пун неуобичајених каблова, опреме, техничких уређаја који требају да се спакују у руксак. Испоставља се да морам понети много ствари на путовање, и да ће руксак бити пун. Контактирао сам поједније манастире и скитове уз помоћ интернет система који са лакоћом шаље факс документе до најудаљенијих манастира и скитова. Успео сам из тог разлога релативно брзо да одрадим план руте путовања и боравка у појединим Светогорским манастирима и скитовима:
1. Кареја – Скит Светог Андреја
2. Кареја – Манастир Кутлумуш
2. Манастир Симонопетра
3. Манастир Григоријат
4. Манастир Хиландар
5. Манастир Ватопед
6. Манастир Дионисијат
7. Каруља (Скит Свете Ане)
8. Повратак у свет – Оуранопоулис
План путовања не бих стигао направити да нисам имао помоћ врло доброг пријатеља којег сам својевремено упознао у Солуну приликом првог путовања на Свету Гору. По његовом савету и заједничким идејама направили смо руту мог путовања. Испоставило се да кроз неколко дана могу да посетим значајни део Свете Горе и на тај начин остварити циљ, а то је приближити себи појам Светогорске духовности.
Обезбедио сам се потребним геолокационим и навигационим уређајима. Мобилне GPS апликације омогућиће ми прецизне локацијске приказе светогорских стаза и путева. Чак сам нашао мапе за мобилне уређаје које приказују светогорске келије и шумске скитове. Први корак путовања је Кареја, административно седиште Свете Горе. Манастир Хиландар сам поставио као средишњу и најважнију тачку свога путовања. После посете Хиландару треба да кренем према Ватопеду и онда опет преко Кареје за Дионисијат и скит Свете Ане, близу којег се види упечатљив врх Атоса. Његових 2033 метра ми се чине неосвојиво за моју кратку посету, па ћу покушати да га заобиђем. Сматрам да и сама близина његовом врху са погледом одоздо постаје довољна за доживљај снаге Атоса.
У кратко време одрадио сам комплетну органзиацију. Но непрекидно осећам дојам неспремности, јер као да сам од силних техничких помагала и апарата потребних за ово путовање заборавио духовну компоненту, а то је молитва. Постоји једна битна разлика која се појављује у путовањима оваквог типа на које је тешко увек бити спреман, а то је искушење. За разлику од хобија планинарења, скијања алпским планинама или истраживања Северног или Јужног пола, на овквим путовањима сусреће се “духовно искушење”. То је посебна врста искуства која често нема дефиницију. То је посебна врста духовног доживљаја која се појављује најчешће на путовањима Светим местима. Са њима треба бити опрезан, јер су често неприметна приликом сусрета. Духовна искушења су неизбежна и треба увек бити спреман на њих. Често нису препознатљива, а понекад су скривена у предивне оазе духовних лепота којима се дивимо. Но искушења не требају да буду препрека, већ само степеница више која се лакше прелази уз Божију помоћ и молитвено присуство Пресвете Богородице.
Време полако пролази. Путовање се приближава. Идем да одрадим и остале припреме, јер авион неће никога да чека (:
Ненад Бадовинац,
19.06.2014.