Саборна црква Успења Пресвете Богородице у Кареји
Већ дуже време покушавам доказати себи, да време годишњег одмора није одмор у правом смислу речи,ако у њему нема контакта са Богом, природом, човеком али и самим собом. Познавајући моја унутрашња размишљања, отац Гаврило ми је предложио да се потрудим, те да у мислима разбијем своје препреке и да не одлажем путовање на Свету Гору. Успевши у томе, желео сам да неко идес а мном у вишедневни обилазак Свете Горе. Питао сам многе, али људи или су у многим обавезама или немају потребна средства или немају времена. Благословио ми је отац Гаврило да кренем сам, и рекао ми је: “Не брини, наћи чеш ти већ некога ко ће ићи с тобом.” Отац ми је дао благослов да проведем на Светој Гори 7-10 дана. После очевог благослова нисам имао дилему. Започео сам припрему путовања. Већ само путовање започело је пријатним изненађењем. Дошавши у Београд на аеродром изненадило ме што сам на “цхецк ин” пулту наишао на Александра., Човека који је радио код мог пословног партера. Врло лепо смо сарађивали дуже време, а он се од недавно запослио у Аир Сербиа и сада ми издаје карту за Солун. Тадашњи сусрет са њим и дан-данас ми је несхватљив. Путовање авионом до Солуна било је најбрже, али и једино могуће решење, јер план је да истог дана одрадим своје пословне обавезе у Београду, а већ сутра ујутро да подигнем Светогорску визу (Диамонтирион) у Уранополису и укрцам се на брод за Дафни (Света Гора). У ноћи из Солуна таксијем сам стигао до Уранополиса. Виза ми је убрзо била у ранцу. Георгио, таксиста је мој први пријатељ Грк. Понудио ми је да му се јавим ако ми нешто затребана Светој Гори, јер он много ради за манастир Ватопед и може ми дати много корисних савета. Имао сам довољно времена до поласка брода па сам сео у оближњи кафић у средишту Уранополису. Попио сам овде чај и чекао брод који ће ме одвести у онај неистражени, за нас помало нереални духовни свет – Свету Гору.
Света Гора је држава монаха, представља срце Православног света. Брдовити полуоток, испреплетен густо шумовитим пределима, окружен бистрим водама Егејског мора. Највиша тачка полуотока је врх Атос који се уздише на 2033 метра, али он је често преко године скривен од погледа са обале, јер му је врх често прекривен облацима. Полуострво Атос је Богородици био уточиште када је она са својом лађом пошавши на Кипар морала да пристане овде због јаке буре. Учинила је она овде многа чудеса, том приликом поставила је једног апостола овде и рекла: “Благодат Божија нека буде на овом месту и над онима који овде бораве чувајући заповести Сина и Бога мојега. Имаће сва добра и изобље свега потребног за живот на земљи уз мали труд. Живот на Небесима припремљен им је и неће одступити милост Сина мојега од места овога до краја века. Ја ћу бити заступница овог места и топла молитвеница за њега пред Богом”. Због Њеног заступништва пред Богом, ово место се данас зове Богородичин врт. Остим тога, законом “Авато” из 442. године лицима женског пола забрањен је приступ Атосу, али жене могу да обиђу Свету Гору посебним бродом који плови од обале на удаљености од 500 метара. Сви манастири су видљиви са пучине, осим Хиландара, Зографа, Кутлумуш и Костамонита. Жене могу да посете Хиландарски метох Каково који се налази код Јерисоса. Међутим Света Гора није туристичко одредиште без обзира што много туриста, посетиоца долази да је посети. Данас Светогорски монаси самостално управљању својом монашком државом у којој се налази 20-так манастира, али и много келија и скитова.
један од многобројних путева у Кареји
поглед према врху Атос из Кареје
Главни град Свете Горе је мали монашки градић Кареја. Кареја се налази у средишту Свете Горе. У Кареји се налази Протат у коме се остварује врховна самоуправа. Протатобразује Свештена заједница – Кинотис, а из Свештене заједнице изабрани савет “Епистасија”. Свештену општину сачињавају заступници од по један из сваког од 20 манастира – Антипросопи. А Епистасија која има функцију извешне власти формира се сваке године од по једног представника из главних 5 манастира. Најстарији од Епистаса је Протоепистас. Значи да Протоепистасима могу да буду монаси само из пет главних манастира – из Велике Лавре, Ватопеда, Ивирона, Хиландара и Дионисијата. Светогорски манастири су подељени у 5 група по 4 манастира, а свакој групи је надређен један манастир по следећем распореду:
Манастир Велика Лавра – манастир Дохијар, манастир Ксенофонт и манастир Есфигмен,
Манастир Ватопед – манастир Кутрумуш, манастир Каракал и манастир Ставроникита,
Манастир Ивирон – манастир Пантократор, манастир Филотеј, манастир Симонопетра,
Манастир Хиландар – манастир Ксиропотам, манастир Свети Павле и манастир Григоријат,
Манастир Дионисијат – манастир Зограф, манастир Пантелејмон и манастир Констамонит
Овде у Кареји се налазе конаци свих манастира осим Кутлумуша, јер се он налази у самој непосредној близини Кареје. Има неколико продавница, амбуланта, пошта, царина иполиција. Саборна црква у Кареји, Успенија Пресвете Богородицеје најстарија црква на Светој Гори, а основана је у 4. веку. Била је рушена па је обновљена у 10. веку. Овде се чувају фреске из 13. века, а на горњем делу олтара налази се светиња Кареје и целе Свете Горе – Чудотворна Икона Мајке Божије – Достојно Јест.
.
Кроз десетодневни боравак на Светој Гори посетио сам: манастир Велику Лавру, манастир Ватопед, манастир Ивирон, манастир Кутлумуш, манастир Есфигмен, манастир Симонопетра, манастир Хиландар, манастир Пантелејмон као и скитове: скит Светог Андреја у Кареји, скит Продром, скит Свете Ана, али и неке Светогорске келије: Буразерску келију, као и нашу Хиландарску келију у Кареју. Обишао сам испоснице: Каруљу, као и испосницу Светог Атанасија Атонског. Повешћу вас својим дневником кроз пределе које сам посетио. Путоваћемо готово целом Светом Гором: од истока према запада, и од севера према југу. Много литературе о Светој Гори сам нашао на путовању, управо ми је она И помогла да саставим детаљније неке делове дневника.
У Кареји је за Србе посебно значајна испосница Светог Саве у којој се чува чудотворна икона Мљекопитатељница Млекопитателница, али и жезло Светог Саве. Са брода сам се искрцао и није ми баш било свеједно, с обзиром да сам био сам, а имао сам и подоста ствари. Но, имао сам зацртани план, унапред дефинисану руту, довољно навигационе опреме, сву потребну технику, довољно одеће, мало хране, али и благослов светогорца: оца Гаврила из манастира Лепавина.У аутобусу који вози од луке Дафни до Кареје чуо сам да многи путници причају српски, но нисам се обазирао, него сам наставио самостално према Скиту Светоандријевском, који се налази на североисточном делу Кареје, а припада грчком манастиру Ватопед. Дуга је историја овог скита, али зна се да је 1842. године келија уступљена руском монаху Висариону из Магуле. Келија се брзо ширила и градила, дограђене су многе зграде, а када је заједница и званично призната 1849. унутар дворишта подигнути су велики вишеспратни конаци у којима је живело и до осам стотина монаха. Главна црква коју сам видео у манастирском дворишту грађена је у стилу базилике, дугачка је 60, широка 33, а висока чак 209 метара. Једна је од највећих на Балкану. Цели унутрашњи иконостас позлаћен је у дуборезу. У скиту се налазе многе вредне иконе: Богородица Утешитељка, Богородица Милосрдна, икона Јована Крститеља и икона покровитеља скита, Светог Андреја. Испред иконостаса, налазе се два украшена реликвијара са моштима око 70 светитеља. У храму постоји икона Светога Антонија која је направљена у белом злату. Над олтаром је камени балдахин који носе четри стуба од офита. Скит је 1958. године много настрадао у пожару, који је трајао три дана и који је уништио читаво западно крило скита. Тада је у пламену нестало чак двеста хиљада штампаних књига. Број монаха је после победе комунизма у Русији постепено опадао, све до данас, када скит постоји само као нека врсте келије, под непосредном управом грчког манастира Ватопед.
Ушао сам у манастирску гостопримницу, где су ме понудили многим послужењем. Сви око мене били су део неке групе И нико сем мене није дошао самостално. Сео сам у ходнику како се не би мешао са осталим групама. Пришао ми је гостопримац, отац Николаус и рекао ми да ме се сећа., “Јесте”, реко сам му да сам био пре 3 године са повећом групом поконика. Похвалио сам његово чудесно и истовремено невероватно памћење. Отац Николаус ми је одредио собу са осталим групама из Србије. Упознао сам се са Гораном и Рашком и касније им се придружио на обиласку Кареје. Прво смо кренули у посету оцу Никодиму и испосници Светог Саве. Но на вратима испоснице смо видели да смо дошли у време када испосница није отворена за посету, тако да смо наставили даље и планирали поновну посету после вечере. Наставили смо према манастиру Кутлумуш до које није далеко пешачити, а призори манастира Кутлумуш били су незаборавни. Свега десет минута пешачења од Кареје долази се до овог величанственог манастира у којем је у старо доба живела мала духовна заједница у име Преображења Господњег, а данашњи манастир којему смо се сви заједно дивили основао је у 12. веку грчки император Алексеј Комнин. Био је много пута разаран, а обнављали су га влашки владари и војводе. Захваљући њима постоји данашњи манастир који има облик правилног четвероугаоника у чијем средишту се налази петаугаони саборни храм посвећен Преображењу Господњем. Иконостас ме је потпуно очарао својим величанственим дуборезом, а комплетни под у храму прекривен је мермерним плочама. Храм је довршен 1540. године, а сачуване су и фреске из тог времена. Поред чудотоврне иконе Акатисне, у манастиру се налази још много светиња. Делић Животворног Крста Господњег, рука Светог мученика Евстатија, део левог стопала Свете Ане, мајке Богородице. … мошти Светог Кирјака, мошти Плакиде, глава Светог Алимпија Столпника, рука Светог Харалампија, мошти Светог Григорија Богослова и мошти осталих светитеља… Овде се налази и капелица где се подвизавао Отшелник Кипријан. Близина Кареје омогућила је да се на Велики Понедељак, икона “Достојно Јест” из црквеПротата у Кареји донесе овде у Кутлумуш на благослов. У близини манастира Кутлумуша постоји Скит Светог Пантелејмона основан 1785. као и 18 келија у близини Кареје. Овде се подвизава око 60-так монаха од којих смо видели само једног.
Након краће посете манастиру Кутлумушу, вратили смо се у скит на вечеру која ми је била драгоцена, обимна и врло потребна. А онда после вечере по договору опет смо се окупили и кренули заједно према оцу Никодиму. Ушли смо код њега у келију за време молитве, која је дуго трајала, а ми смо се осећали с њим као својеврсни подвижници. Но мени је било некако лакше да гледам њега и дивим се подвигу којег приноси. Вани је грмело, кишило, а ми смо били упорни да довршимо молитвено правило са оцем Никодимом. Када смо се касније враћали за скит, на путу од келије оца Никодима срели смо старца Пајсију, једног грчког подвижника који нас је позвао код себе у двориште његове келије. Причао нам је отац Пајсије како живи сам у својој келији, како се подвизава и да не користи никакве документе и нема никаквог контакта са светом. Нема ни пасош, здравствене документе, готово ништа. Али има много вредне Свете мошти Светог Пантелејмона које је у позлаћеном кивоту извадио испред нас да их целивамо.
поглед према келијама које се налазе око Кареје. Или ипак само поглед према сунцу.
Одморили смо уз кафу у Карејском кафеу. Овде смо мало поразговарали и тада сам их боље упознао. Горан и Рашко су са својом групом овде већ неколико дана и сутра путују до луке манастира Светог Пантелејмона одакле одлазе кући. Срећан сам што сам их упознао, много су ми помогли да детаљније упознам Кареју. Сећам се сада очевих речи када ми је рекао да ћу већ упознати на Светој Гори људе, те да нећу путовати сам. Након окрепљења уз кафу, кренули смо према Буразерској келији до које има пола сата пешачења. Но када смо дошли до њених улазних врата, она су била затворена. Било нам је жао, јер се нисмо могли нагледати њеној вањској импозантности, каква тек лепота би нас дочекала дас мо ушли унутра.. Пошто смо морали бити у Скиту до 21:00 кренули смо бржим кораком шумским светогорским стазама. Убрзо смо сви били у својим собама, раније смо легли како би се на време пробудили за сутрашњу Свету Литургију која почиње у 6:00 сати. А након тога треба спремити ствари за следеће путовање које сам договорио са Рашком и Гораном, мојим Светогорским сапутницима. Кренућемо сутра сви заједно за велики руски манастир Светог Пантелејмона.
Ненад Бадовинац
Јул, 2014.