Не желим да пропустим путовање, јер би тако дошао у искушење да пропустим доживљај који расветљава смисао мог постојања. Уобичајено путовање ме води кроз простор, али ово је прича са којом путујем кроз време.
Путујући кроз простор и то од Београда према Бањалуци, размишљао сам о времену: о прошлости и планирао будућност. Садашњост тада нисам успео да приметим. Тек што сам кренуо, зауставио сам се испред специјалне јединице српске полиције. Код наплатних кућица блокирали су аутомобиле. Један од полицајаца је изашао са аутоматском пушком и стао тачно испред мог аута. Касно сам схватио да је страх био неоправдан, јер се промет увек редовно зауставља када треба да кроз наплатне рампе на ауто путу прође блиндирана група полицијских возила. Убрзо се промет нормализовао. Наставио сам према Банјалуци. Стигавши, контактирао сам новинарку Радмилу Дринић – Карановић са РТРС-а, са којом сам још раније договарао интервју. Но, због обавеза и мањка њеног времена, тек сада планирамо да реализујемо договорени интервју. Састанак је договорен за следећи дан у просторијама Радио телевизије Републике Српске (РТРС). Ускоро је празник Благовести, тако да је ово идеалан тренутак да се одржи интерву на тему Интернет Радија Благовести. Наредног дана стигао сам у Бјеловар и убрзо испланирао посету Лепавини. Tako sam успео да из Београда, Бањалуке и Бјеловара na sam празник Благовести у манастиру Лепавини представим Митрополиту Јовану успех Интернет радио Благовести. И то тачно на 10-ту годишњицу оснивања нашег радија. Наиме, пре тачно 10 година, на празник Благовести, почео је са радом Интернет Радио Благовести којег уређује и води отац Гаврило. Митрополит је похвално коментарисао очев рад и залагање на пројекту Интернет Радија. Остао сам да преспавам у Лепавинској котлини. Тако да сам доживео у потпуности садашњост која се обично често изгуби у нашим шивотима. Помало нестрпљив, чекао сам јутро, јер је сутрадан посвећен мојој Крсној Слави, Архангелу Гаврилу, једног од највећих Архистратига.
На дан прославе празника Архангела Гаврила, имао сам прилику да видим излазак сунца на истоку. То се догодило у самој цркви, јер наша Црква је Исток. Чим смо у Цркви, одмах смо на Истоку. Било је то богато Источно Сунце поред којег заборављам на прошлост и тада занемарујем будућност, већ препознајем истинитост садашњости. Исток је увек мистичан, јер га обасјава Источно Сунце. Прочитавши молитву Архангелу Гаврилу, тамјан је успео да досегне свод изнад Олтара. Као и сваке године на празник Архангела Гаврила понавља се контакт ангела и човека у тренутку када се вихор тамјана уздигне према своду резбарећи том приликом дим, и тако стварајући неодољиве призоре уметничких скулптура. Пратио сам покрете дима, све док се оне нису разредили изнад пламена свеће над мојим Славским колачем. Призор је био довољно дуг или ми се то причинило, јер сам заборавио на прошлост и будућности. Уз мирис тамјана препустио сам се садашњости, временској димензији која треба да попуњава мој живот и којој треба једину пажњу посветити.
Архангел Гаврило је данас био уз нас, Архангел који је на празник Благовести благовестио Пресветој Богородици да ће родити Господа Исуса Христа. Празник којег ми свакодневно славимо слушајући Интернет Радио Благовести.
Ненад Бадовинац,
април 2013.