Током пројекције филма: “Русија – велика тајна”.
Филм “Русија – Велика тајна” доживео је своје премијерно представљање. Након претпремијере филма, у радном окружењу у ком је филм настао, ускоро је планирана његова прва јавна пројекција. У разговору са оцем Лазаром који је свештенослужитељ у параклису Светог Стефана у Клиничко-болничком центру на Бежанијској коси у Београду, разговарао сам о термину пројекције. Отац Лазар је предложио да пројекцију одржимо већ следеће недеље, 17. фебруара одмах након Свете Литургије.
Отац Лазар током Свете Литургије у параклису Светог Стефана.
Током 55 минута представљен је савремено историјски путопис о садашњој и некадашњој Русији, која је оправдано у филму добила епитет Света и Царска. То су она два бисера која чине данашњу Русију. Русија је земља бескрајних пространстава европских и азијских земаља, непрегледних поља и степа, шума и сибирских тајги, снежних планинских венаца, огромних речних сливова и безбројних језера, богатог духовног, историјског и културног наслеђа и, како за мене, још неоткривених духовних богатстава. Желео сам да одем у Русију како бих упознао руски народ, који, како верујем, и даље живи по предању Свете Русије, вековне православне историје, културе и вере. Желео сам да истражујем време у коме је живео последњи руски цар-мученик, Свети Николај II Романов. Благослов за путовање у Русију добио сам од свог духовног оца, архимандрита Гаврила (Вучковића), који ми је дао савет да на тако далек пут не идем сам, како сам то првобитно замислио. Отац Гаврило ми је рекао да ћу Русију најбоље упознати ако на путовање будем кренуо са групом поклоника. Моје прво истраживачко путовање по Русији збило се 2006. године. Путовао сам на релацији од Кијева на западу до Дивјејева на истоку и од острва Валам на Ладошком језеру, све до манастира Почајево који се налази у југозападној Украјини. На том првом путовању почео сам да упознајем Свету Русију. На другом путовању, које се десило десетак година касније, упознао сам и други део руске душе – Царску Русију.
Управо Русију коју сам доживео током дужег боравка у њој, описао сам са седам хиљада речи у путопису који је могао да се касније пренесе на филмско платно. Након прве пројекције, текст и нарација су добили посебну похвалу, али једна посебна чињеница везана за кадар на доњој слици остао је незапажен чак и мени као аутору филма. Управо тај кадар имао је важну улогу у првој пројекцији филма. Наиме, то је кадар у којој Велика кнегиња Јелисавета Фјодоровна (рођена сестра последње руске царице Александре Фјодоровне) седи поред супруга Великог кнеза Сергеја Александровича. Догодило се тако да је прва пројекција филма одржана на дан када се обележава годишњица бомбашког атентата из 17. фебруара, 1905. у којем је смртно страдао Велики кнез Сергеј Александрович, супруг преподобномученице Свете Јелисавете.
Филмски кадар са Великом кнегињом Јелисаветом Фјодоровном.
У параклису Светог Стефана пројекцију давне 2014. године доживео је и мој први путописни филм “Десет дана на Светој Гори“, а сада и “Русија – Велика тајна“. Након пројекције разговарали смо и коментарисали смо филм. Критике и коментари су били толико позитивни да више нисам могао да се на њима захваљујем. Уз позитивне коментаре добио сам и сугестије за измену у смислу да филм поделим у два дела. Међутим, филм је завршен и управо је рођен као путописа који треба да приближи гледаоцима чудо богате Свете и Царске Русије.
Гледаоци током пројекције филма.
Некако несвесно, прича о Светој и Царској Русији ствара код гледаоца јаке емоције. Неки од коментара гледалаца били су да филм на чудесан и необичан начин представља Свету и Царску Русију. Био је интересантан и коментар да би филм требао бити у два дела, јер како каже други гледаоц: “Толико је јак филм да сам се једва суздражавао да не заплачем“.
Заједничка фотографија након пројекције филма.
Ништа на свету није толико снажно као снага која долази из нашег срца, која се ствара у нама и на разне начине избија из нас. Није нам узалудно пре две хиљаде година речено да вером можемо и горе помицати. Филм “Русија – велика тајна” као да је створен оног дана када је била прва пројекција, и то одмах након позитивних коментара првих гледалаца!!! То му је дало посебан полет и потребну снагу.
Ненад Бадовинац,
17. фебруар, 2019.