Vaskrs
Tog sunčanog jutra ostvario mi se dugo priželjkivan kontakt sa Vaskrsom. Tog sunčanog jutra u blizini lepavinske Bogorodice prisustovao sam Vaskršnjoj litiji oko lepavinske crkve. Doista sunčan, jer sam tog prazničnog dana bio priželjkivan član svoje obitelji u rodnom gradiću nedaleko od Lepavine. U tom malom gradiću u okruženju roditelja, prijatelja, nalazi se moje detinjstvo i moji školski dani. Kao u svim velikim muzejima tako i u mom gradiću svaki izložbeni primerak ima neprocenjivu vrednost. Danas je ovde mnogo sunca, jer me dočekuje obiteljska nemerljiva brižnost. Vaskršni praznični dani ispunjeni su susretima sa ljudima koje ne viđam svakodnevno. U tom gradiću, živi deo moje generacije kojoj su se u međuvremenu dogodili brakovi i deca. Mnogo je sunca danas, jer mogu da se uverim kako njihova dečica odrastaju u male zanimljive ljude.
Danas je doista sunčan dan. Sunčan jer, prolazeći pored srednjoškolskog centra, pronalazim sećanja koja ponosno prate mene i moju generaciju. Ta sećanja čije posledice ponosno nosim u obliku svih trenutaka koja su ulepšala moj život. Zbilja, mnogo je sunca u današnjem prazniku.
No, kompletno sunce koje vidim danas je sičušno, skromno, nasprem Sunca kojeg danas doživljavaju hrišćani, jer se danas pre svega doživljava radost Vaskrsenja Hristovog. Sunce koje doživljavam danas je površna i prolazno, a njihovo Sunce je dubinsko i srdačno. Dubinsko, jer hrišćani osete unutar svog tela stvaranje prekomernih srčanih aritmija zbog ubrzanog rada njihovog radosnog, sunčanog srca. I srdačno, jer se njihova duša obnavlja Suncem koje odbacuje sve umorne ćelije. Tako obnovljena, ona se raduje ponovom rađanju.
Vaskrs hrišćaninu regeneriše dušu, daruje mu pomlađeni život. Ponovo rođen, očišćen od sujete ovoga sveta, on dobiva priliku da na svom licu zadrži svoj omiljeni životni osmeh i istinski sunčani sjaj. Dok većina ljudi svakodnevno brine da produže svoj život, hrišćani se svakog Vaskrsa ponovo Suncem rađaju.
Nenad Badovinac, April, 2012.