>
noćna snimka opisane plaže
Na sred glavne plaže Ohridskog mora. Dovoljno udaljen od obale da ne osetim kamenito dno, okrenuh se prema stenama kako bih doživeo ambijent koji istinski dočarava Ohridsko more. Nedaleko na obali svira nešto u stilu “Maria, Maria” koji pomaže da se celi ambijent pomera u ritmu muzike. Čak su i stene koje izviru iz plaže poprimile ritam letnje muzike, a ohridoljupke i ohridoljpci željni dobre zabave, svako iz svog položaja, ili iz vode, ili iz ležaljke, savršeno se uklapaju u ambijent dobrog ritma i lagane muzike.
Spontano smo se približili jedni drugima u ritmu makedonskog, srpskog ili talijanskog jezika, ali pre svega izrazitim smislom za latino ritam. Osim ležaljke, ambijent iz vode takođe ostavlja veliki doživljaj. Svi su navukli na sebe ritam muzike uz čiju pomoć se spuštaju idiličnim pokretom sa ležaljke u vodu. Nekolicina ohridoljupkinja i ohridoljubaca sa obližnjih stena naše plaže, ostavljaju svoje limunade sa slamčicama na svojim stenama i pridružuju se ritmu muzike u vodi.
Međutim, totalno suprotni ambijent smo pronašli pre neki dan na Prespanskom jezeru gde smo primetili usamljenu prirodu bez ljudi. Bez muzike, bez ohridoljubaca, samo netaknuta priroda, pešćani zalivi i nekoliko domaćina iz obližnjeg sela koji odmaraju u popodnevnom suncu zavučeni u pešćane nedirnute plaže. Kao što smo mi savršeno doživeli tu usamljenu prirodu koja je isijavala svojom usamljenom lepotom, tako je i ona usamljena, doživala nas, pružila nam svoju izvornu lepotu, okruživajuči nas, misleći da smo njeni vlasnici, vlasnici njene lepote.
Prespansko jezero
Još uvek sam u vodi, sećanja lutaju Ohridskim i Prespanskim jezerom, okrenuvši se prema Svetom Naumu, prema južnoj strani jezera kako bih se prisetio svih onih posetilaca koji su sa nestrpljenjem došli do crkvice da bi se poklonili moštima Svetog Nauma.
crkva Svetog Nauma
…I podelili sa svojim najbližima pogled sa vrha stene u biserno čistu vodu Ohridskog jezera.
pogled u daljinu i čistinu Ohridskog jezera
Opet u laganom ritmu muzike okrenuvši se na drugu stranu prema crkvici Rođenja Presvete Bogorodice i Svete Petke Rimljanke, pogledom sam dosegnuo na vrh stene prema crkvici Sv.Jovana Bogoslova. Važno je da moja plaža nije samo moja, da je delim sa svim ovim ljudima, i da je čuvana i nadgledana. Tako je mnogo lakše preuzeti ritam ohridskog leta iz ambijenta koji me ovde okružuje dok ispijam hladni Nescaffe-a koji se ovde služi.
Nenad Badovinac
Ohrid, Avgust, 2011.
Поделите са пријатељима...